Saša Montiljo – Ogledalo kosmosa i simbol večnosti

Saša Montiljo – Ogledalo kosmosa i simbol večnosti

Na kraju sveta i vremena, u gnezdu okeana, množe se Montiljove vizije, slika je objava, ogledalo kosmosa i simbol večnosti, slikar se uznosi da bi mogao da vidi dalje i bolje. Njegove priče s plave planete su apsurdne ali uverljive. Slikarski se iscrpno, s pažnjom usmerenom na detalj, bogatstvo materije i likovno tkanje, ne ispuštajući nikad iz vida celinu, suočio s beskrajem, nesanicom, opasnošću i psihodelijom. Za Sašu Montilja umetnost je postala veliki izazov, duhovno putovanje i avantura ali nije izgubila poetičnost. Tako se zapravo vratila iz budućnosti.
Iz knjige “Stvarnost umetnosti – uvod u studije realizma”

Dejan Đorić
Likovni kritičar i teoretičar

Izgubljeni koraci 2013.
Izgubljeni koraci 2013.

 

Saša Montiljo
Saša Montiljo

Saša Montiljo spada u red najperspektivnijih, najuglednijih i najtraženijih slikara mlađe generacije. Njegove slike duboko poetične i filozofske, odraz su preispitivanja i traganja. Prepune  simbola, prenose nam magičnu lepotu planete na kojoj boravimo, ovaj dublji angažovani ekološki pristup njegovog slikarstva prepoznat je širom sveta, a njegove slike korišćene su  na internacionalnoj konferenciji u Mejnu (SAD) o klimatskim promenama. Slikarstvom se bavi od ranog detinjstva a već 15 godina i profesionalno, slike mu se nalaze u brojnim privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu.

  • Slikarstvo te privlači od ranog detinjstva, šta si tada najviše voleo da slikaš?

Od najranijeg detinjstva do adolescenskog doba sam intuitivno izbegavao boju, isključivo se prepuštajući crtežu. Crtež je skelet likovnosti. Bez njega sadržaj dela može izgledati kao neugledna masa, bez estetskih vrednosti. Teme tih crteža su bile slične temama koje me i danas okupiraju, s razlikom, što me je tada više zanimala sama figura dok danas pokušavam da ubedljivost u slici postignem kompletnim prizorom. Još kao dete bio sam fasciniran filmovima i stripovima u kojima naturalno i Dobro pobeđuju. Moju generaciju su srećom, u zadnjem času ipak ’’zakačili“ filmovi o Tarzanu i filmovi u kojima Indijanci uspevaju da se odbrane od ’’bledolikih“. Može se reći da me je fasciniralo jedinstvo snage i dobrote koje uspeva da dostigne pravdu. Odrastao sam sa tom utopijom i srećan sam zbog toga jer bez utopije bi smo se utopili (mislim na onaj mali deo populacije koji je veran pravim vrednostima).

Igračke vetrova 2014.
Igračke vetrova 2014.
  • U jednom svom eseju o Lepoti napisao si:

Lepota uma je u njegovoj mudrosti, Lepota duše je u njenoj plemenitosti a Lepota ličnosti je u njenoj snazi,  hrabrosti i slobodi. Lepota se ne nalazi samo u njenom ispoljenju već je u suštini svega ispoljenog. Lepota teži obasjavanju tela, duše i duha.

Pošto je Lepota nastala od Prve Svetlosti, Lepota koju mi sagledavamo, samo je refleksija te svetlosti. Ipak, odbljesci Lepote nam se prikazuju u prirodi, u neposrednom okruženju, i u često mučnoj svakodnevici, u kojoj čovek  prestaje da primećuje njeno neprekidno prisustvo. Ukusi nisu različiti; različita je sposobnost primanja Lepote, jer je često vidimo samo u segmentima, koje potom upoređujemo, što dovodi do zablude da je sve stvar ukusa. Lepota je međutim, samo jedna i uvek je celovita. Kao takva otkriva se samo onima koji istinski žude za njom “ 

Da li veruješ da svako od nas svojim lepim i plemenitim delima može da promeni svet na bolje i da slikarstvo podsticanjem težnji ka lepom menja i nas kao publiku, a samim tim i svet oko nas?

Ljudi su skloni da se ugledaju jedni na druge. Većinom ne žele da štrče iz mase a kada bi masa činila dobro, broj onih koji čine zlo bi se sveo na zanemarljiv procenat. Stav većine se po automatizmu usvaja. Ne rađamo se svi sa istim mogućnostima i potencijalima a misija onih koji su nadareni je da delaju filantropski i svojim delom približe lepotu i smisao postojanja onima koji se ne bi osvrnuli na ono nevidljivo i čudesno.

Ostrvo 2002.
Ostrvo 2002.
  • Tvoje slike korišćene su na internacionalnoj konferenciji u Mejnu (SAD) o klimatskim promenama, jedna od najbitnijih tema današnjice, dobio si vrlo konkretnu potvrdu da svojim slikama možeš da menjaš svet i svest ljudi i da utičeš, koliko je to delovalo na tvoj dalji rad?

I dalje postoje dileme oko ljudskog faktora u klimatskim promenama. Teren ekologije je plodan za manipulaciju i političku samopromociju. Izbegavam da zalazim u oblasti u kojima nisam stručan ali dovoljno mi je da, kad god se vraćam iz centra grada osetim koliko je lepši i svežiji vazduh u delu grada u kome živim, samo zahvaljujući zelenim površinama. Žalim ljude koji ne mogu da vide lepotu i delotvornost zelene boje a mirise flore menjaju mirisima uzavrelog asfalta. Za angažovanu umetnost koja nameće bilo kakve konkretne ideje i poruke smatram da je banalna i lažna jer to radi na uštrb gajenja lepog u delu. Lepota je istinski pokretač i poseduje moć da angažuje na pravi način.

  • Tvoje slikarstvo inspirisano je slovenskom religijom i mitologijom, odnosom ljudi i prirode, Tamara Ognjević književnica i istoričarka umetnosti  napisala je o tvojoj izložbi Duhovi Šume:  Hiljadu pitanja, zagonetki i tajni stoji između šume i nas. Između prirode i nas. I to je tačka na kojoj umetnik opčinjen prirodom i procesima stvaranja postaje tvorac nove realnosti nastale na drevnim verovanjima i najintimnijim snovima. Saša Montiljo razume prirodu kao veliku knjigu stvaranja, ali i bajku satkanu od najfinije pređe snova i strahova. Da li kroz stvaralački proces slikanja nalaziš odgovore na pitanja o odnosu ljudi i prirode ili tvoje slike predstavljaju nađene odgovore na pitanja za kojima tragaš?
Tajna 2014.
Tajna 2014.

Svest se proširuje u samom kreativnom procesu. Odgovori na razne zagonetke su u tim momentima servirani na nivou simbola i kristalno su jasni, samo su neprevodivi na jezik reči. Umetnička dela su donekle odgovori na večna pitanja a dešifruju se samo ako se posmatraju srcem. Intelekt bez ljubavi kao najmoćnije sile je sterilan i zato bi likovnom umetnošću trebalo da se zove samo ono delo koje ima supstancu duše u sebi, dela kojima nisu potrebna tekstualna i verbalna objašnjenja jer ih je moguće doživeti na unutrašnjem planu, samom njihovom pojavom.

  • Sa uspehom se baviš i fotografijom, koliko se razlikuje stvaralački proces slikanja i fotografisanja ?

Postoji nepremostiva razlika između tih disciplina a pogotovo između ta dva procesa. Slikarstvo je kompletnija umetnost jer zahteva i dozvoljava manevar u svakom potezu koji pruža izraz i doživljaj posmatraču a na veoma precizan i istinit način prikazuje autora, likovno pismenoj publici. Ta pismenost kod publike podrazumeva urođeni intelekt i osećaj za lepo. Moguće ju je unapređivati ali nemoguće ju je steći pa je ona u izvesnom smislu talenat. Zato je za umetnika, odnos sa publikom veoma važan jer je publika u određenom smislu njegovo ogledalo. U slikarstvu postoji nebrojeno načina da se autor iskaže. Umetnička fotografija vapi za ličnim, njen cilj je izbegavanje hladne objektivnosti fotoaparata. Kada je fotografija otkrivena površno su se donosili zaključci da će slikari ostati bez angažmana. Umetnost zahteva čoveka kao autora i bez humanog aspekta ne bi bilo ni umetničke fotografije. Za mene fotografija predstavlja ventil, izlazak iz ateljea, upijanje sunčeve svetlosti i njeno beleženje.

  • Sarađivao si i sa Arsenom Dedićem, uradio si njegov portret i jedna tvoja slika je naslovna strana njegove knjige Službena duša. Koliko muzika utiče na tvoje stvaralaštvo?

Arsen je verovatno poslednja renesansna ličnost na našem govornom području a i šire. Imao sam sreću da sam već sa dvadesetak godina bio zreo da razumem njegovu muziku i poeziju. Kao što počinje  jedna od njegovih pesama rečima ‘’Moj zanat mi je dao…” tako je meni moj zanat na poklon dao  poznanstvo sa njim. Dugo sam se pitao da li mu se zaista dopadaju moji radovi, da li je u pitanju samo ljubaznost sve dok mi jednom prilikom nije rekao da moram biti svestan da je moje slikarstvo  posebno i da nije video ništa slično. Imao sam čast da jednu od mojih slika postavi na svoju knjigu poezije pod nazivom ‘’Službena duša”. Kad god gostuje u Beogradu imam privilegiju da se vidim sa njim  a više puta sam mu bio gost u Zagrebu.

Arsen Dedić – portret 2008.

Muzika je bliska svim umetnostima jer je transcedentalna. Čulo sluha, ima mnogo širi opseg od čula vida, jer dok uvo može da registruje između devet i jedanaest oktava zvuka, oko je ograničeno na spoznavanje samo sedam osnovnih tonova boje. Jedan ton mu manjka do oktave. Svaka nota ima svoju odgovarajuću boju, na primer crvena, kada se postavi kao najniži ton boje u hromatskoj lestvici, odgovara noti do, narandžasta noti re, žuta noti mi, i tako dalje. Boje i note su ista manifestacija svetlosti samo što su percepcirane različitim čulima a kada su harmonično raspoređene, izraz su volje večnog Dobra.
To večno Dobro, bi umetnici trebalo da prikažu kroz svoja dela na način koji je razumljiv što većem broju ljudi. Pravu umetnost ćete prepoznati odmah jer je lepa u svojoj jednostavnosti.

  • Izdao si Monografiju svojih slika 2012. koja je izuzetno tražena, da li je u pripremi novo izdanje?

Tip slikarstva kojim se bavim iziskuje duge vremenske periode za stvaranje novih radova. Monografiji koju sam izdao prethodilo je petnaest godina posvećenja a u njoj je predstavljeno tek nešto više od sto slika tako da ne žurim sa štampanjem novog izdanja mada za to postoje ponude iz inostranstva pa bi imalo smisla predstaviti se nekoj drugoj publici.

Dvojnost 2014.
Dvojnost 2014.
  • Dobio si puno poziva da samostalno  izlažes, gde će sve ljubitelji tvojih slika moći da ih vide naredne godine?

U februaru 2015. godine izlagaću u SKC-u Beograda, u aprilu u galeriji Singidunum a u junu sa slikama putujem u Nemačku gde ću biti jedan od petorice autora iz naše zemlje, predstavljenih na izložbi ’’Focus europa“, koja objedinjuje autore iz petnaestak evropskih zemalja. Ta izložba se kasnije postavlja u još jednom bavarskom gradu a potom u Đenovi.

Hvala ti puno na ovom razgovoru, želimo ti puno sreće i uspeha u 2015.

Najlepše hvala vama, želim vam sreću u ostvarenju misije na polju kulture.

Plava planeta 2001.
Plava planeta
2001.
Beskrajni most 2003.
Beskrajni most 2003.
Paukov most 2010.
Paukov most 2010.
Podelite sa prijateljima
Nataša Pajović

Nataša Pajović