Denis Katanec – Pesnik lutalica

Denis Katanec – Pesnik lutalica

Denis Katanec, kantautor iz Zagreba, bi se možda pre svih novih autora sa hrvatske kantautorske scene mogao nazvati pesnikom. Na svojih do sada pet diskografskih izdanja, EP-ju August izdatom 2010. i albumu iz 2011. koje je izdao pod imenom Felon – Jasno, nečujno a previše glasno, dva albuma pod svojim imenom – Sveska bijednih I i II iz 2012 i 2014 i EP-ja izdatog pod imenom Denis Katanec Okanagan LTD takođe 2014. – Sve moje Laurie, najpre upadaju u oči tekstovi pesama. Tematika im je vrlo široka, od šahovskog genija Hoze Raula Kapablanke (Hose Raul Capablanca) do Floriana, običnog čoveka “u raljama života”.

Denis Katanec
Denis Katanec

Ako očekujete romantičarsku poeziju devetnaestog veka, kod Kataneca nema ni traga od toga. Ali zato ima poetskih slika koje slušalac/čitalac mora sam u svojoj glavi formirati, mora uložiti trud. Muzika ima različite forme u zavisnosti od toga da li je izvodi sa devojkom i momcima iz Vlaste Popić kao Felon, sa supergrupom Bistroa na kraju šume kao Okanagan ili pod svojim krštenim imenom, ali je uvek prepoznatljiva pre svega zbog karakterističnog Denisovog vokala a i zbog oštrih ivica koje ima, kao da joj Katanec ne da da ide ka popu, kuda bi, da se same pesme pitaju, one vrlo rado otišle. Prepoznatljiv je i po neverovatnoj energiji i strasti sa kojima izvodi svoju muziku. Pa kod njega su krvavi prsti posle svirke više pravilo nego izuzetak!

Denis takođe, kao aktivni učesnik regionalne kantautorske scene, itekako ima šta da kaže. Intervju je vođen od sredine do kraja decembra 2014. godine preko messengera i to tako što sam mu slao pitanje, pa on meni odgovor i tako naizmenično do kraja, pa je njegov odgovor uticao na moje sledeće pitanje što nije slučaj kada intervjuisani dobije sva pitanja unapred.

Pa da krenemo!

  • Prvi put sam čuo tvoju muziku sada već davne 2011 godine kada si pod imenom Felon izdao svoj prvi album album Jasno, nečujno a previše glasno. Da li si pre toga objavljivao nešto, jel’ si imao bend, jel’ si pisao poeziju? Kaži nam nešto o svojim počecima to jest šta si radio na poetsko muzičkom polju pre izdavanja tog albuma ?

Sve je praktički počelo sredinom 2010. kada sam prijatelju odsvirao svoju prvu pjesmu Dan. Nagovorio me da je zabilježim, pa je završila i na Myspaceu. Nedugo zatim javio mi se Howard Hule i ponudio da radi na pjesmama. Nakon snimanja albuma stvari su se pokrenule i počeo sam dobivati svirke. Što je bilo sve smiješno jer mi nikakva namjera nije bila nastupati i izvoditi pjesme pred drugima. Do tada se ne može baš reći da sam pisao pjesme, ali da sam piskarao, jesam. Nakon albuma sam shvatio da sam našao neki svoj jezik i počeo još više obračati pažnju na stihove.

  •  Ko je Howard Hule i gde je nestao? Taj materijal si posle izvodio sa Tenom, Ivčom i Rižom iz Vlaste Popić. Kako je došlo do te saradnje?

Morat ćete malo istraživat, jer sam i ja izgubio svaki njegov trag. Ivča je prva osoba koja me pozvala da nastupim sa njim, tako da je svirka sa Seineom u Varaždinu 2010. bila ujedno i prva. Zbližili smo se u međuvremenu, a kada sam trebao prateći bend za jedan nastup, Vlasta je pripomogla. Odmah smo kliknuli i nije prošlo mnogo vremena kada smo i postali bend Felon. Na samom početku sviramo pjesme s mog samostalnog albuma i paralelno pišemo nove. Tako da je materijal za album već duže vrijeme spreman.

  • Ti imaš tri pojavna oblika: prvi je Felon, bend sa kojim si počeo javno da nastupaš i kako vidim iz tvog prethodnog odgovora još uvek postoji (ispravi me ako grešim), drugi pojavni oblik je Denis Katanec sa onim čuvenim art-projektom “uradi sve sam za 24 časa”  Sveske bijednih pod pravim imenom Denis Katanec i treći je najnoviji, nastao posle tvog misterioznog boravka u Kanadi – Okanagan, koji je prava rock grupa. Hoće li se Denis pojavljivati u budućnosti u još nekom obliku ili ova tri zadovoljavaju sve strane tvoje očito složene ličnosti. Koji od ovih će u narednom periodu imati prioritet?

Za budućnost ne znam, ali trenutno sam najsmireniji kada radim sam. Tako da ću neko vrijeme nastupati bez benda. Trenutno sam u fazi snimanja solo ep/albuma sa nekim gostima poput prijatelja Zvonimira Varge (radili zajedno Jedra)…Nakon snimanja slijede svirke. Zadovoljan sam kako sve napreduje.”Stari” bendovi i novi projekti su isto u planu, no o tom potom.

  •  Dosta si doprineo formiranju i povezivanju regionalne kantautorske scene iako si se, kako mi se čini, trudio da ne budeš u prvom planu. Malo ko zna da si ti organizovao prve nastupe grupe Stray Dogg u Zagrebu i Kragujevcu ili recimo Ivane Picek u Beogradu, te da si, uz Ivana Ščapeca i Zvonku Obajdin mastermind “Bistroa na rubu šume” iako imam utisak da si se kasnije pomalo distancirao od tog projekta. Možda sam nekoga i izostavio od bitnih ljudi za “Bistro”, najbolje da mi ti kažeš kako je došlo do tog projekta i kakvi su po tvom mišljenju njegovi dometi? Da li ti se čini da kantautorska scena u regionu jača ili misliš da se ništa bino nije promenilo u poslednjih par godina?

Sve je počelo time što sam se požalio i pobunio oko organizacije koncerata. Naime,  među toliko izvođača većinu je bolilo briga hoće li se dani kada sviraju poklopiti sa drugim svirkama. To je dovelo do raštrkavanja te iste publike na više mjesta u gradu. Nakon toga je Zvonka napravila grupu Bistro na kraju šume gdje se razglabalo o svemu vezano uz glazbu, te smo se počeli nalaziti, družiti i pričati. Tako se izrodila ideja o kompilacijama koje bi povezale izvođače u regiji. U ZG kafiću Jutro od početka ideje radili smo zajednički Dimitrij Petrović (Radost, Vlasta Popić), Zvonka Obajdin(Svemir), Orlan Tus (Mika Male) i ja. Eto kad spominješ Straya i prvi koncert u ZG, da se nadovežem, sva nekakva poznanstva od ranije (naravno i njihova želja) dovela su do toga da su se svi ti susjedni autori našli na kompilaciji. Tako su gore sa velikim zadovoljstvom završili Wooden Ambulance, Grupa Ti, Bitipatibi, Stray Dogg i mnogi drugi…

Nakon druge kompilacije otišao sam u Kanadu na malo više od pola godine, a sav teret je nekako pao na Zvonku koja je to sa puno entuzijazma, maestralno obavila. Eto tu je i Zvone Varga koji je organizirao festival Bistroa u KSETU. Mnogo je ljudi koji su na neki način doprinjeli njegovom razvitku.

Kantautorska scena buja, paralelno sa ostalom. Sve je više kvalietnih i mladih bendova koji se guraju (Rusti, Kapetan Snješka).Za sve treba vremena, jer je nerealno očekivati da će se za par godina neki autor “probiti” (šta god to svakome zasebno značilo). Kao i uvijek, oni koji rade i trude se, ubirat će plodove, a ostali će potonuti…

Jedino u slučaju hypea se preskaču stepenice, ali svejedno sve dolazi na naplatu, jer taj hype treba i opravdati.

Budućnost dolazi sama, pa ćemo vidjeti što će i donjeti. Ja ću sa svojim radom svakako na ovaj način nastaviti, a što će biti skrojeno vidjet ćemo kada pogledamo unazad..

Denis Katanec / foto: Tomislav Sporiš
Denis Katanec / foto: Tomislav Sporiš
  • Ajmo sad malo o novcu. Šta je dozvoljeno, a šta nije da bi se živelo od muzike?

E ne shvaćam točno…daj malo preformuliraj i objasni pitanje!

  •  Pa recimo to ovako: da li bi pristao na duet sa Severinom ili na učešće na Eurosongu znajući da će ti to doneti publiku i pare? Ili bi radije ostao dosledan sebi bez obzira na sve?

Prije koju godinu jedna prijateljica me pitala šta da radi baš u toj situaciji. S jedne strane je veća publika, novac, lakši put do slave i kanta govana , a sa druge strane maleni otok pun samopoštovanja, iskrenosti, ljubavi i trnja koje ne prašta. Hoćeš li plesati “pa po lojtrici gor, pa po lojtrici dol” na nebu ili ćeš dolje, sa nama, do iznemoglosti plesati bosa valcer na užarenom ugljenu…

“Želim biti sa vama u paklu.” u sekundi je odgovorila.

Ovdje stvaraš sebi i nudiš se svima na pladnju. Bilo voće na njemu ljigavo, trulo, pljesnjivo ili predivno i sočno, ono je iskreno ogledalo svih ljudi. Skineš masku i jedeš. Izvoli. I nema na čemu.

Takav ples volim, a cipele su mi nepoderive..

  • Tvoj prethodni odgovor me je podsetio da si ti pre svega pesnik. Planiraš li da svoje pesme štampaš ili će zauvek ostati u ovom uglazbljenom obliku?

Svatko je pjesnik tko uspije progovoriti sebe u bilo kojem obliku. Ako se vodimo prema tome onda jesam, inače još trebam mnogo papati i raditi. Djevojka me stalno gura da pišem i da objavim zbirku poezije, ali mi to trenutno nije u prvom planu. Imam još dosta stvari na listi koje bi htio prekrižiti.

Trenutno u regiji postoje mnogi izvrsni tekstopisci kao što su Milan Glavaški, Daniel Kovač, Boris Mladenović, Ivan Ščapec, Una Gašič, Bojan Slačala, Ilija Duni. To su za mene pjesnici!

  • Kako je boravak u Kanadi uticao na tebe? Misliš li da je to bilo korisno za tebe i ako jeste, na koji način?

Općenito svaki ekstremni, vratolomni potezi nose velike promjene i podrhtavanja ličnosti. Kanada me dobrano protresla i probudila, a ja nju žmičem do zadnje kapi. Kao da te ne’ko stavi da hodaš po špagi na 100m visine, a zaštitne mreže nema.

Zahvalan sam na tome, jer je lakše nakon svega toga živjeti u ovome cirkusu.

  • Poslednja dva pitanja: kada planiraš da izdaš novu ploču, da li već imaš neki spreman materijal? i drugo: kada ćeš nastupiti u Beogradu, gde i u kom sastavu?

Trenutno snimam solo EP/album. To je trenutno moja glavna preokupacija. Uskoro se može i očekivati album Felona. Pjesme su spremne doslovce godinama. (haha) Sada kada nam je postalo najvažnije da se te pjesme zabilježe bez obzira na uvjete, sve je spremno…

10.1. sviram samostalni akustični koncert u KC Gradu, eto pa pozivam sve da navrate.

Hvala ti na razgovoru Srđane, vidimo se u BG.

Hvala tebi, Denis!

Podelite sa prijateljima
Srđan Strajnić

Srđan Strajnić