On Tour – Beogradski amerikana trio

Bend On Tour nastao je kao projekat prijatelja privučenih ljubavlju prema muzici, Ivana Smolović pevačica bendova Ika i Intruder donosi svoj topli, nežni glas, Marko Čebić gitarista benda The Mothership Orchestra zvuke mandole, a Vladimir Marinović iz benda Ventolin glas i zvuke akustične gitare, tako ovaj spontano okupljen, skladni prijateljski trio kreće na svoju zajedničku muzičku turneju nama znanu kao On Tour.

Svoj prvi album objavljuju 2012. Album privlači veliku pažnju ljubitelja amerikane kao i legendu muzičkog novinarstva Žikicu Simića, koji ih poziva da sviraju na promociji njegove knjige Električna zastava, i koji o albumu piše:
„Da su Towns van Zandt i Emmylou Harris– pošto su otpevali zajedno If I Need You na albumu Texas Rain – odlučili da snime ploču, onda bi ona zvučala kao debitanski album On Tour. “

Sa Vladimirom, Ivanom i Markom razgovarali smo o ovom i mnogim drugim nastupima, novom albumu, njihovom stvaralaštvu, predstojećoj jadranskoj turneji…

• Knjiga Električna zastava Žikice Simića svojevrsna je muzička enciklopedija sastavljena od tekstova objavljenih u poslednjih dvadesetak godina na stranicama novina i časopisa kao što su Ritam, Danas i Politika i ispričanih u radio emisijama Tajanstveni voz i Dole na uglu. Kako je svirati na promociji knjige koja okuplja prave zaljubljenike u muziku i sada pomalo kategorije u nestajanju, muzičkog novinarstva?

Vladimir: Tamo negde sredinom devedesetih Howe Gelb nam je otkrio da knjigu Obojena ptica drži kraj kreveta. Takva je stvar kod mene sa knjigom Električna zastava. Kad čitaš tekstove Žikice Simića možeš samo da pomisliš “e, baš to i ja osećam, samo što nikad, za sto godina, ne bih znao to tako objasnim”. Zato možes svašta da me pitaš, al mojne da me pitaš o tome.

• Nastupali ste na prvom Amerikana Night Festivalu u Beogradu, taj festival je otvorio jedno novo muzičko poglavlje na ovim našim prostorima, kakvi su vaši utisci sa festivala?

Vladimir: Zadovoljstvo kvalitetom. Zvuka, publike, izvođača. Taj momenat kad smo sa WA zasvirali “Tear Stained Eye”. I trenuci na stepenicama bioskopske sale.

Ivana: Dukatova ideja oko Americana Night Festivala zvučala je odlično, koncept pomalo zastrašujuće, naročito kad ispadne da binu delite sa jednim od omiljenih bendova. Trema koja nestaje posle prve pesme, uzbuđenje koje raste i to koliko smo se svi smejali na kraju.

• Učestvovali ste i na jednom jako zanimljivom albumu Jason Molina Tribute: Samo budi jednostavan/Just Be Simple, ispričajte nam nešto više o samom projektu?

Vladimir: Jason Molina je talentovani muzičar, koji je vodio bendove Songs:Ohia i Magnolia Electric co. Nažalost, napustio nas je 2013. godine u svojoj četrdesetoj. Ivan Lončarević je pokrenuo akciju bendova u regionu da se kaverima Molininih pesama oda počast ovom dragom čoveku. Sve je uobličio na kompilaciji “Samo budi jednostavan”, koja se pojavila ove godine. I hvala mu na tome! Nama je ostala ta divna pesma “Coxcomb Red” u kojoj uživamo, nikada je ne vežbamo, samo je sviramo kad je se uželimo.

• Imam utisak da svo troje volite svedeni akustični zvuk i višeglasje, da ravnopravno unosite celu paletu ličnih emocija i iskustava u svoje pesme. Šta najviše utiče na vas kao stvaraoce, da li su i tekstovi i muzika deo tog zajedničkog stvaralačkog procesa?

Vladimir: Nekada jeste, nekada nije. Pesme nastaju svaka na svoj način i tu nema pravila. Nekako je to i najlepše, jer u poslu pisanja pesama nema ponavljanja. Takoda uvek moraš da budeš na oprezu jer neke pesme se zalepe i radiš na njima dugo, a neke samo blesnu i ako nisi tu, propustio si priliku. Što se novog albuma tiče, možda je najinteresantnije to što je jedna od pesama bila gotova za manje od pet minuta, koliko sada traje.

• Ivana, prati te jedna lepa priča da si preteča amerikane u Beogradu, kako ti gledaš na svoje muzičke početke i na razvoj amerikane u regionu ?

Ivana: To zvuči prilično laskavo, i veliki je kompliment za mene! Ali, ne zaboravimo da Vladin Ventolin postoji i duže, kao i Markov Mothership Orchestra. Moja ljubav prema akustičnoj folki pop rok muzici, kako god to želeli da nazovete, bila je živa oduvek i samo čekala svoj trenutak i prave ljude. Pesme sam pisala godinama verovatno, i kad je to klupko počelo da se odmotava, nije više bilo dileme kuda ću. U poslednjih nekoliko godina pojavila se divna grupa mladih ljudi koji izlaze u prvi plan, a sa njima i čitava scena. Sviramo zajedno, preslušavamo pesme još dok se snimaju, a takva vrsta prijateljstva i podrške je neprocenjiva.

• Marko, zvuk mandole, preteče mandoline, pravi je raritet kod nas, kako si zavoleo ovaj instrument?

Marko: Bio mi je potreban instrument koji mi nije poznat da me inspiriše i da prsti u svirci prestanu da idu na “poznata i sigurna mesta”. Mandolu je neko poklonio mom ocu pre mnogo godina, bilo joj je potrebno samo malo sređivanja. Nema tu, dakle, mnogo bluegrass ideologije, mogao je to biti i fagot, ali ljudi kod nas nekako nemaju naviku da poklanjaju fagote.

• Bliži se kraj godine i svi polako spremaju top liste, šta ste najviše slušali u toku godine?

Vladimir: Star sam i namćorast. Najčešće sačekam kraj godine i prelistam šta prijatelji ponude. Nekih godina ima ponešto, nekih skoro ništa. A lista se tek pomalo menja, za ovu godinu:
On the Beach Neil Young
Blood on the Tracks Bob Dylan
American Recordings Johnny Cash
Caution Horses Cowboy Junkies
Glum Giant Sand
Goodbye Sweet Dreams Roky Erickson
Fear Fun Father John Misty
Let`s Get It On Marvin Gaye

Ivana: Kao i Vlada, i ja izgleda sačekam kraj godine, pa sa raznih lista preslušavam favorite koje su odabrali drugari.
Iz 2014:
The Delines – Colfax, apsolutno
Will Stratton – Gray Lodge Wisdom
Lee Fields & The Expressions – Emma Jean
She & Him – Classics
Bonnie Prince Billy – Singer’s Grave A Sea Of Tongues

• Nedavno se pojavio vaš novi singl Who do you love, kada možemo da očekujemo drugi album?

Vladimir:  Album se upravo širi digitalnim  svetom. Zove se Folkrock i uskoro će moći i da se kupi. Za sada u digitalnoj formi, a nadamo se na proleće i u analognom obliku. A tada sve nanovo, svirke, promocije, intervjui…

• Uskoro nastupate u Beogradu, a zatim krećete put Jadrana, gde i kada publika može da vas čuje i vidi ?

Vladimir: Jes, decembar nas ispuni On Tour danima. I radujemo se. Beograd, KC Grad, u četvrtak 18.12. i onda pravac: Izola (slo) 19. i Umag (hr) 20. i 21.12, a 27. smo u Novom Sadu.

Hvala vam puno na ovom razgovoru, i želimo vam puno uspeha na turneji.
On Tour On Tour.