Rebel Star – Svevremeni muzički fenomen

Rebel Star je jedan od onih svevremenih muzičkih fenomena koji se tu i tamo jave na našoj sceni, kao blagotvorno prisustvo, kao besplatna karta za putovanje ka sebi, kao svetiljka kada se svet zatamni, kao poziv dragog i pouzdanog prijatelja kada mu se ne nadaš, a potreban ti je. Stilski zasnovan na uzbudljivoj mladosti pop i rok kulture, promišljen u izrazu, dosledno opredeljen za stare veštine snimanja i produkcije, emotivno otvoren, lirski angažovan ka unutra i ka spolja podjednako, rafiniran i sirov u isti mah, Rebel Star je bend koji svojim postojanjem srpskoj i regionalnoj muzici čini galantnu uslugu. Ta je muzika danas bolja i vrednija zato što u svom sazvežđu ima ovu zvezdu, koja bi i drugde bila jednako sjajna.

Miloš Zubac, književnik i muzičar

Rebel Star je jedan od onih bendova uz koje volim da sanjarim i uz koje, dok ih slušam, osećam da putujem. Da li zbog vintidž zvuka koji frontmen benda Milan Glavaški voli ili zbog lirske mekoće i duboko emotivne naracije, svako slušanje vodi me u neke nove, smirujuće svetove.

Milan Glavaški osnovao je bend 2006. godine. Još tada je iza sebe imao veliko muzičko iskustvo i uspeh sa bendovima Eva Braun i Popsycle. S prijateljima i muzičarima iz Mađarske i Srbije snimio je promotivni EP, uz podršku članova sastava Veliki Prezir.

Koncertni debi Rebel Star imao je u bečejskom klubu Scena, gde su nastupali sa američkim kantautorom i gitaristom Kenom Stringfelouom (Ken Stringfellow), koji je sarađivao s grupama Big Star,  R.E.M. i The Posies. Zajedno su izvodili pesmu Dream All Day, koju je Glavaški u danima kada je vodio Popcycle, devedesetih godina, interpretirao na srpskom (Sanjam ceo dan).

Album prvenac So, Rebel Star je snimao u Sentandreji i Sinsinatiju, a objavljen je 2007. godine.

Naredne godine, bend je svirao koncerte u Novom Sadu, Beogradu i Zagrebu, a 2009. godine objavio je drugi album Kalifonija. Muzička kritika u Srbiji i Hrvatskoj nepodeljeno je prihvatila ovo izdanje, kao i prethodni album So.

Godine 2011. i 2012. sastav je ponovo svirao u Beogradu, Zagrebu i Novom Sadu, kao i u Budimpešti, a dva engleska muzičara nastanjena u ovom gradu pridružila su se bendu kao stalni članovi.

Treći album Rebel Star objavljen je 2012. godine. U snimanju je učestvovala Ivana Smolović.

Singl Draga najavio je četvrti studijski album Reka, koji je objavljen juna ove godine. Kao i prethodna tri albuma, i ovaj je dočekan s velikom pažnjom slušalaca i povoljnim kritikama. Pored Milana Glavaškog, kao autor pesama na albumu Reka pojavljuje se i gitarista benda Ashley Brees.

Sa Milanom Glavaškim razgovarali smo o novom albumu, putovanjima…

• U junu je četvrti studijski album Reka, album o putovanjima, krenuo na svoje putovanje ka slušaocima. Kako se ti osećaš budući da radiš i produkciju albuma, da li budeš miran kad objavite album ili bi i dalje nešto menjao?

Da li bih nešto menjao ili ne, postaje irelevantno ako album shvatiš kao celinu i odraz tvoje muzike, produkcije i sviračkog umeća u određenom trenutku.

Vremenom sam se pomirio s tim da ne postoji idealan snimak i da su najbolje verzije samo oni magični momenti na koncertima. Zacrtao sam ‘drop dead’ datum, 19. jun 2015. bio je dan kada će ploča biti završena ili je neće biti. Snimanje je ubrzano time što smo sve pesme svirali uživo, pa manje ili više dorađivali. Tako se obavežeš – tvoj bend, tvoje pesme, i svirka. Moraš da radiš na sebi i bendu, a ne da se nadaš da će neko drugi odraditi posao za tebe.

• Tokom godina si napravio svoj studio ”Big Pink” u Sent Andreji  i  sakupio retku kolekciju starih instrumenata koje si pronalazio na raznim mestima i udahnuo im život. Kada i kako je počela ljubav prema vintidžu?

Kupovao sam stare instrumente od kako se bavim rokenrolom, i dalje tvrdim da su instrumenti i snimanje zvuka dostigli vrhunac krajem šezdesetih. Elvis Costelo, Sonic Youth i Dinasour Jr. kupovali su Fender Jazzmaster gitare po komisionima za manje od dvesta dolara, a sada koštaju bar dve hiljade. Nošen tim i sličnim primerima kupio sam nešto starih japanskih i nemačkih gitara, pojačala i klavijatura. Sve se to čuje na snimcima ali većina starih instrumenata ne podnosi dobro koncerte i putovanje. Zato imam i nešto novih gitara. Mislio sam da sam napravio muzej u podrumu i da nikada neću prodati te antikvitete. Međutim, prevario sam se, ispašće ovo i dobra investicija.

• Album Reka je dostupan za preuzimanje na netu, pojaviće se i na vinilu i kao kaseta. Gde će publika moći da ih kupi?

Imamo našu radnju na Web-u, na rebel-star-store.myshopio.com, tamo će sve biti dostupno po niskim cenama. Nadam se da će nas biti u par prodavnica u regionu i naravno, na koncertima.

• Pokrenuo si i svoju izdavačku kuću Label Star. U jednom trenutku je sve postalo dostupno besplatno na netu, a sad se ljubitelji muzike vraćaju vinilu. Kako vidiš budućnost muzičke industrije?

Uvek će postojati neki način da platiš za muziku i da kao korisnik dobiješ neki komfor. Da li je to lepota zvuka sa vinila ili praktičnost striming servisa, nije bitno. Mislim da ljudi sve manje razmišljaju o tome da li je nešto besplatno ili ne. Neki moji prijatelji istovremeno skidaju preko torenta novu muziku i naručuju CD boks set sa svim albumima nekih bitnih bendova. Wilco je dao novi album besplatno, a ja bih ipak kupio vinil. Ne treba generalizovati, jer ne verujem da je iko dao svoju muziku besplatno kako nikada ne bi zaradio od nje.

• Profesionalni uspeh ostvario si i u oblasti inženjeringa i informatičkog menadžmenta. Koliko ti to otežava ili olakšava bavljenje muzikom?

Bio sam dugo u konfliktu muzike i posla i trebale su mi godine da to pomirim. Mislim da je loše da živiš paralelne živote, na primer da ti je posao muka, a muzika eskapizam. Muzika je moje osnovno sredstvo izražavanja, a album kao forma mi daje mogućnost da stvari sagledam sa distance u toku jednog dužeg vremena. Da nemam iskustva u poslu i životu, ne bih imao o čemu da pišem. Ja nemam nijedan drugi motiv da ovo radim osim da dam ili primim emociju putem muzike.

• Mene tvoja muzika uvek odvede na neko vizuelno putovanje. Da li možda u svom stvaranju polaziš od nekog kadra koji ostavi utisak na tebe?

Ako si to „čula” u pesmama, jako mi je drago. Ne polazim svesno ni od čega, ali se uvek stvori neka slika ili kadar. Kada sam pisao pesmu Ptice, bukvalno su mi u glavi bile neke grozne ptice na krovovima i panika na ulici, a pesma je o tome kako su nas izneverili naši političari. Dimnjaci bez krovova je tekst na Ešlijevu muziku, čekao sam ćerku da se vrati sa ekskurzije vozom i na stanici u Pešti video oko trideset beskućnika kako plešu. Nekada slike izmisliš, a nekada te one nađu.

• Da li ste vi zvezde buntovnici? 🙂  Kako je bend dobio ime?

Nismo mi nikakvi buntovnici. Zapravo, ako se pod buntom podrazumeva borba protiv orkestriranog kolapsa rokenrola, slobode izražavanja i moderne umetnosti, ako je to danas bunt…onda smo jedna grupa sredovečnih ljutih buntovnika. Zvezde nismo niti ćemo ikada biti, jer su to tamo neka nebeska tela a ne ljudi.

• Pored tebe kao srca i duše benda, od početka je tu i bubnjar Atila Prikler, koji je Mađar, kao i  Csaba Marinka , a u sadašnjoj postavi tu su još i dva Britanca, Ashley Brees i Mike Kentish,  koji su, nakon što su vas čuli u njihovoj radio emisiji, sami izrazili želju da sviraju s tobom i to se pokazalo kao super ideja. Koliko to sad menja put benda u jezičkom smislu, sad već imate pesme na engleskom, možda na mađarskom? U autorskom smislu?  

Imamo pesme na engleskom, na primer nastup na festivalu Sziget u avgustu biće skoro sat dugačak i potpuno na engleskom. Imaćemo uskoro dosta materijala da ceo koncert sviramo na engleskom i to nam je bitno kako bismo svirali u Budimpešti gde nam je „baza”. Sa Ešlijem sam našao zajednički jezik, on piše odlične pesme i već godinama se potajno trudi da ih prilagodi zvuku benda. Bio je nesiguran kako ću prihvatiti novog autora, da li je to dovoljno dobro i da li se uklapa u bend. Meni su njegove pesme divne i radio sam na srpskim tekstovima kao da su moje. To uspeva jer je „Eš” odličan autor.

• Stekla sam utisak da više pažnje posvećujete muzici, sviranju, samom stvaralaštvu nego li marketingu i promociji  na društvenim mrežama, a opet, komunikacija s publikom ti je izuzetna. Na festivalu Poezika oduševio si publiku i napravio fenomenalan performans podelivši listu s pesmama da publika sama bira. Šta  je tebi  najvažnije u kontaktu s publikom?

Imamo fejsbuk, twitter, web stranu, web shop. Sve to neko mora da održava. Da je dan duplo duži i da nisam ovako zauzet, možda bi me više bilo po društvenim mrežama. Ovako, moram da tražim pomoć i da izaberem ono što mi je bitnije. Meni je s publikom najvažnije poštovanje, jer jako cenim svakoga ko dođe da nas čuje i mislim da ti ljudi imaju šta da kažu. Kada bi vreme dozvolilo, bilo bi lepo da svi odemo negde i da pričamo.

• Imam utisak da je tvoj autorski izraz sve snažniji. Mada izuzetno prisutan i u bendu Eva Braun i Popcycle, kao da svoj najsnažniji izraz imaš sa Rebel Starom. Da li si nekad razmišljao o samostalnoj kantautorskoj karijeri ili te saradnja inspiriše?

Voleo bih da odem na par mesta i nastupim sam sa akustičnom gitarom, ali ne bih voleo da mi to postane osnovni način da se bavim muzikom. Lako mi je da budem vuk samotnjak, to mi je genetika podarila. Zato je rad u bendu za mene veliki izazov, ako se poklopi da ste dobri prijatelji i muzičari, veselju nikada kraja.

• Poslednjih godina nastupao si i sa bendom Eva Braun koji ti je polazna muzička tačka, da li pripremate neke nove pesme zajedno?

Ne pripremamo ništa zajedno, mislim da smo dosta toga uradili na prethodnom albumu (Playback, 2011) i da su nam se putevi razišli do sledeće prilike. To je nekako normalna pojava kada su ljudi razdvojeni i kada imaju svoje bendove. Isto je toliko bitno da napraviš saradnju s nekim novim ljudima, da izađeš iz zone kakva god bila.

• S obzirom na to što već dugo živiš u Mađarskoj, a pre toga si živeo u Americi, verovatno si promenio percepciju scene u regionu?

Po meni je scena baš jaka, ima puno mladih i posvećenih autora i bendova, ali mi fale mediji na kojima će se to slaviti. Gašenje časopisa, web portala i radio stanica ne pomaže dok je ovako sirovi internet preobiman i trebaju ti sati da sastaviš sam svoj kvalitetan sadržaj. Neće svako na svetu da pravi svoj mix tape i liste, mislim da većina ljudi i dalje želi da se prepusti i da budu obični slušaoci. Fale mi, dakle, emisije na medijima u kojima se znalački raspravlja o muzici, a onda se pušta nešto sjajno. U Americi takvih sadržaja ima puno i ne vidim da nestaju.

• Preseljenje i upoznavanje drugih kultura i podneblja neminovno nas menja. Šta je to što je najviše tebe menjalo i na tebe uticalo kao muzičara tokom tih godina velikih promena u tvom životu?

Od svega možda najviše koliko su muzičari i generalno ljudi s posebnim talentom snažno fokusirani na ono što rade i kako im sredina više omogućava nego što ih sprečava. Najpre mislim na konkurenciju koja te gura napred, puno jakog talenta i vrednih ljudi, profesionalizam na visokom nivou i neprestani rad.

•  Uskoro će album Reka svoju promociju imati u Beogradu, a zatim na festivalu Sziget, 15. avgusta u Budimpešti, da li su u planu još neki nastupi?

Dogovaramo nastup u Zagrebu, a za ostalo ćemo javiti pravovremeno. Može i neko da nas pozove, ako želi, na info.rebelstar@gmail.com.

• I za kraj, šta ti čitaš i slušaš ovih toplih letnjih dana ?

Čitam sve neke ozbiljne knjige i znam da mi nakon ovoga sledi terapija od šest meseci fikcije: ‘Mistery Train: Images of America in Rock’N’Roll Music’ Markusa Grejla,

‘Perfecting Sound Forever: The Story of Recorded Music’ Grega Milnera i već danima, debeli Fenderov katalog. Čitam i nešto stručnih knjiga. Muziku, verovali ili ne, nisam pošteno slušao mesec dana.

• Hvala ti puno na ovom razgovoru i vidimo se  uskoro u  Beogradu,  Savamala  Miksalište, četvrtak  6. avgust u 21h, svi ste pozvani 🙂