Barselona u Beogradu

Galerija “Bartselona koncept” svim ljubiteljima fotografije postala je jedno od omiljenih mesta u Beogradu, smeštena u Čumić Dizajn distriktu, u samom centru grada, ona donosi duh otvorenosti i velike ljubavi prema fotografiji koju nam prenosi njen vlasnik David Pužado , koji je i sam fotograf. Galeriju je nazvao po svom rodnom gradu, a u njoj nas na svake dve nedelje čeka nova uzbudljiva izložba fotografa iz celog sveta. Ovaj divni i uvek nasmejani Katalonac otvorio je vrata neobičnim i posebnim umetničkim senzibilitetima , originalnim autorskim izrazima i menja sliku stvarnosti fotografije danas u Srbiji stvarajući prostor za umetnike. Razgovarali smo sa njim o ljubavi prema Beogradu, fotografiji, prošlim i budućim izložbama ali i jednom vrlo važnom događaju koji priprema za narednu godinu  “Beogradski mesec fotografije”.

•  Verovatno te to svi pitaju ali verujem da i naše čitaoce zanima kao i mene – čime te je Beograd očarao, i kako je to kad se preseliš iz Barselone u Beograd?

Došao sam ovde da posetim prijatelja i zaljubio sam se u grad, bio sam fasciniran njegovom lepotom i fotogeničnošću, time koliko su ljudi srdačni, topli i prijateljski otvoreni, koliko ljudi uživaju u gradu, veoma slično Barseloni. Istina je da nije bilo teško, barem meni nije bilo teško. Imamo jako puno sličnosti, više no što sam očekivao…

• Kako si došao na ideju da otvoriš galeriju u Beogradu i kako biraš umetnike koji izlažu?

Godinu dana pre nego što sam otvorio galeriju organizovao sam izložbe fotografija sa raznim umetnicima u Čekaonici (tada se nalazila u zgradi Bigza). Među njima su bili Senja Vild i Jovana Trkulja (ovogodišnja i prošlogodišnja finaliskinja na foto danima u Rovinju), Olivera Inđić, Milica Nikolić, Nevena Poledica i mnogi drugi. Kada se zatvorilia Čekaonica u maju 2014. organizovao sam Art Exhibition u kafeu Knjižara Meduza, sa umetnicima Natašom Kekanović, Sanjom Pavlović, Grebo Grey-em, Jelenom Vukotić i drugima, onda sam jednog dana prolazio Beogradskim Dizajn distriktom, i ugledao sam prazan lokal…i tamo je sada Bartselona!

Fotografija je za mene veoma prostrana umetnost. Nisam blizak samo jednoj, određenoj vrsti fotografije, iz tog razloga volim za postavke da biram različite stilove, koji mogu da prikažu nešto drugačije, nešto interesantno. Moj cilj je da se prikažu različiti umetnici, iz raznih delova sveta. Različitost postavki kao i raznovrsnost autora koji izlažu možete pogledati na sajtu galerije www.bartcelona.net .

Često pratim različite digitalne magazine širom sveta, i kada ugledam nešto interesantno ja kontaktiram autore i pitam za saradnju. Takođe postoje umetnici koji dolaze u galeriju i sami predlažu izložbe…zašto da ne? Ukoliko je ideja dobra, uvek nađemo zajednički jezik.

• Kakav je tvoj doživljaj položaja fotografije u Srbiji?  U Španiji ?

Mislim da je situacija slična u obe zemlje, sa malim različitostima. U obe države situacija sa kulturom nije sjajna, i ne samo finansijski, već postoji i problem nezainteresovanosti da se promoviše kultura.

Istina je da u Barseloni postoji više galerija, više izložbi, ima boljih ponuda, takođe je i prodaja bolja. Ima više zainteresovanih ljudi da kupe fotografiju i cene su veće, ali i životni standard.

Ovde postoji veliki i veoma interesantan fotografski pokret, ali publika generalno nije preterano zainteresovana za umetnost, za fotografiju još manje. Prodaja ide veoma teško, često su kupci turisti, a institucije ne pružaju dovoljnu podršku umetnicima.

Srpska fotografija i fotografi zaslužuju puno, iz tog razloga ja učestvujem u timu koji radi na projektu Belgrade Photo Month (Beogradski mesec fotografije) , ovaj događaj  bi trebalo da se održava svake godine i da tokom jednog meseca predstavi mnogobrojne izložbe fotografija u raznim galerijama u svim delovima grada. Više možete videti na www.belgradephotomonth.org.

• Koji su tvoji omiljeni fotografi ili uzori, šta te je najviše privuklo i uvelo u čudesni svet fotografije?

Teško je reći, ima ih puno… Diane Arbus, Alex Garcia-Alix (voleo bih da ga dovedem na Belgrade Photo Month), Daido Mariyama, Vivian Maier, Eva Besnyo, Masao Yamamoto, Josef Hoflehner, Branguli, Shommer, interesantni ljudi kao Miroslav Tichy i mnogi drugi.

Mislim da je fotografija u moj život ulazila u malim dozama, sve dok nisam nabavio Pentax MX i preselio se u London i Berlin na par meseci… a od tada filmovi, filmovi i filmovi, izložbe, izložbe, izložbe i još izložbi.

• Do sada si imao 6 samostalnih izložbi u Španiji i Srbiji , učestvovao na Oktobarskom salonu i mnogobrojnim zajedničkim izložbama širom Evrope, nagrađivan si, šta bi izdvojio kao tebi najvažnije u karijeri fotografa i šta te najviše inspiriše?

Zapravo, kao fotograf pokušavam da imam izložbe izvan Srbije. Počeo sam ove godine sa grupnim izložbama u Atini i imaću još jednu u Vitoria (Euzkadi). Borim se da izlažem u Istambulu i Parizu.

I dalje me inspirišu ljudi i arhitektura, a zadnjih par meseci osećam potrebu za bojom. Moji novi radovi idu u tom pravcu, ali ove godine još imam nekoliko crno-belih izložbi – u petak 15. maja u Zavodu i u septembru u Studentskom Gradu na Novom Beogradu.

• Pomenuo si izložbu koja će biti otvorena 15 maja “Jugoslovenska arhitektura prošlost koja traje” serija fotografija koja predstavlja javne i stambene objekte u Beogradu, izgrađene za vreme vladavine Tita. Deo projekta je predstavljen na ovogodišnjem Oktobarskom salonu pod nazivom “Dragulji iz naše prošlosti”, u opisu izložbe stoji: “Objekti sa fotografija prikazuju samouverenost i snagu socijalističke republike”, šta te najviše fascinira iz tog perioda?

Arhitektura me već odavno inspiriše. Kao osobu koja se rodila i odrasla na zapadu, istok me je oduvek fascinirao. Jugoslavija nije sasvim istok, ali ima tih elemenata – arhitektura je jedan od njih. Jugoslovenska arhitektura je potpuno drugačija od arhitekture Španije gde sam se rodio i gde sam odrastao – ali i od arhitekture zemalja u okruženju Francuske, Engleske, Holandije… Jako mi je zanimljiva zbog  – proporcije, simetrije, stila, materijala, boje…sive koja dominira!

• Pomenuo si i projekat koji pripremaš, koji meni zvuči kao jako važan za Beograd i položaj fotografije u njemu, otkrij nam nešto malo o samom projektu Beogradski mesec fotografije…

Da, pomenuo sam nešto od toga već ranije.

Istina je da u Srbiji postoji veliki fotografski pokret, sa ne tako velikom publikom i skoro bez ikakve pomoći državnih institucija. Nimalo laka situacija. Sav taj rad, ti ljudi, umetnici zaslužuju vidljivost. Zbog toga smo odlučili da pokrenemo prvu ediciju ovog velikog događaja. April 2016. će biti početna  tačka, želimo da ovaj projekat traje i da pomoću njega promovišemo Srpsku fotografiju. Skromno ali sa entuzijazmom, energijom i puno predanog posla, možemo da uradimo mnogo. Projektu se već priključuju umetnici, i on će obuhvatati edukativne sadržaje, radionice, profesionalne preporuke, galerije koje će biti deo događaja i najvažnije – ljude koji će u svemu tome uživati.

Ideja je da budu fotografske izložbe širom grada (veliki deo galerija i gradskih kulturnih prostora će učestvovati), lekcije najboljih profesionalaca iz oblasti fotografije, radionice koje će voditi kreativne grupe, fotografski market i naravno glavna izložba. Za prvo izdanje, imaćemo čast da radimo sa verovatno najboljim Srpsko-Jugoslovenskim fotografom ikada…ime će biti uskoro objavljeno!

Ovaj događaj će biti za ljude koji vole fotografiju, za one koji žive fotografiju, ali i za sve građane. Ako neko od njih ušeta u galeriju sa decom i po prvi put kupi fotografiju to će biti veliki uspeh. Posle prve, uvek ide druga, pa treća…

• Hvala ti puno na ovom razgovoru 🙂  i ostaje nam samo da pozovemo čitaoce na tvoju izložbu, gde i kada je izložba?  

Sledeća izložba: Petak 15. maj u 20 časova u Zavodu, Kraljevića Marka 1, Savamala. Izložbu “Jugoslovenska arhitektura prošlost koja traje” organizuje Beo Project Tours u saradnji sa blogom Still in Belgrade.

I naravno  posetite galeriju Bartselona koncept 🙂