Festival Americana Night – Mrljmljanje (o) letu 5. juna u Zaokretu

Festival Americana Night – Mrljmljanje (o) letu 5. juna u Zaokretu

Autor: Tijana Radovanović

 

Povodom četvrtog Americana Night  festivala, koji je uveliko u pripremi, razgovarali smo sa Ilijom Ludvigom, koji će 5. juna u Zaokretu pomešati godišnja doba u nama. Ilija je iz muzičke anonimnosti izronio 2007. godine, kada se našao na kompilaciji ,,Jutro će promeniti sve?”, nakon čega su usledile i “Pesme ispod pokrivača” (2013) i  “Samo budi jednostavan” (2014).

13344629_1056453774410097_4001996230936746463_n
Ilija Ludvig

Pa Ilija, kako si pravljenjem svog sajta (il.yillit.com) učinio  da se potraga za informacijama o tebi okonča onde gde si ti to želeo – da li nam možeš reći nešto više o sebi, kao i o muzici koju stvaraš?

Pa rođen sam ‘76 u Beogradu i ne znam šta bih više rekao. Lep, nasmejan, malo zriki… Ma gospodin čovek! Odluta negde / nema ga i po mesec dana / vrati se sav umazan katranom / gorim! počne da viče / gorim! zapisuje / ne da se oprati /sve lepi za sebe / zemlju je u kuću preneo / prozore pootvarao / ruke mu se u krila pretvorile / odlete on / ženo, odlete on!… Ali, da ne bežimo u poeziju, let’s focus on the music. Oduvek je tu, jos od Bajage i raznoraznih beta I audiokaseta koje su svirale na putu ka Asprovalti (and beyond infinity), ali ona prva prava iskra koja je začela plamen koji se i dalje rasplamsava, došla je sa punkom. Kasnije se na taj bunt nakalemila i grozničavost šansone (znate ono crno belo lice velikih zuba sto se grči i plače i smeje i slini po celom ekranu ) i vatra je postala neugasiva, a muzika ono dolazeće, neostvareno prijateljstvo – dokument istog. To put it more bluntly: Odisejski trag jednog istinskog prijateljevanja. Ljubavi.

Kako je poznato da se, pored muzike, izražavaš i kroz creže i poetsko-filozofske odlomke, da li si ikada osećao kao da ti je jedan izraz bliži od ostalih i na osnovu čega su se/te oni određivali?

Pa sve to funkcioniše poprilično katalitički. Nešto me dodatkne i ja imam potrebu, čak obavezu da odgovorim. Bilo da su u pitanju reči ili muzika… ono što stvarate nastaje kao odgovor, produžetak nečije misli, pokreta kroz vas; tako i vaš odgovor može postati baza za nekog ko dolazi nakon vas. U pitanju je zapravo civilizacijska tekovina, ljudska evolucija, spoznaja da nije sa tobom sve počelo, niti će se završiti. Rekao bih da je ono što karakteriše taj proces i vid nedovršenosti istog, tj. da je ono što nastaje samo kroki, a da se stvaranje sastoji od stalnog vraćanja.

Kako bi, iz svoje sadašnje perspektive, opisao svoj način stvaranja?

U skladu sa sadašnjom slikom sveta, ambivalentan, uz mnogo čaja(crni, lomljeni) i suncokreta. Neka vrsta mentalnog poremećaja zasigurno.

Čini se da tvoj zvuk odiše nekom vrstom melanholije letnjih popodneva, čime je bilo uslovljeno da ti se muzički izraz oblikuje u tom pravcu?

Ima tu svačega. Dekade su to. Ali slažem se, melanholija je sveprisutna, crnilo izbija i iz one najbenignije pesmice. Na ličnom planu stvar je objašnjiva bezbrižnim detinjstvom i prekidom istog, istorijom, geografijom, ovim ludilom u kome živimo, ali stvar je mnogo kompleksnija, dotiče samo biće. Borba je to. Borba i beg.

I pored toga što na tvom sajtu možemo pronaći nešto od tvojih pisanija, tekstovi tvojih pesama nigde nisu dostupni, a pritom nije lako rastumačiti ih kroz tvoje izvođenje. Da li postoji neki poseban razlog za to?

Nema posebnog razloga. Prosto je tako. Nema koncepta. Važno je da nema sile, mučenja. To je možda za papir, ali ovde je muzika vodilja. Reči nisu izgovorene. Nije ni predviđeno. To je došlo posle. Tako da što se mene tiče, one su ili otpevane ili promrmljane. Ako čovek dovoljno zagrebe, doći će do nekog značenja. Da se razumemo, to nije svesna namera. Važno je biti živ, ne instrumentalizovati jezik. Kod nekih izvođača na današnjoj sceni boli taj trud da sve bude jasno rečeno. Kao da su svojim tekstovima, jasno izrečenim, zarobili, umrtvili sebe. I onda nedostaje puštanja, znoja, energije. A to je karta. Kupi kartu.

Za tvoje nastupe kažu da imaju i elemente stand up-a, ali da su pored toga karakteristični i po tvojim pomalo ekscentričnim kostimima. Da li se to može povezati sa onim što su godine u pozorištu ostavile u tebi?

Sigurno ima i toga, mada jos i u srednjoj skoli sam na svirci bio sa perajima i maskom. To je tad bilo samo blesavo, ali ta potreba da se da do znanja da je to scena, da se nekako izmesti iz svakodnevice, pa bila ona i neko ćoše u kafani, oduvek je tu. Godine u Plavom pozorištu sigurno su ojačale tu potrebu, dale joj i filozofsku potku, o materiji da ne govorim, mada su druge stvari u pitanju. Ono čemu se teži je svetkovina, radost vizije, potreba da se taj trenutak pažnje iskoristi da se proba otići dalje – dalje intelektualno, duševno, seksualno, kako god… u ime slobode, u ime prijateljstva.

Kako smo načuli da 10. juna u Domu kulture Studentski grad pripremaš izložbu svojih crteža, možeš li reći koju reč više o tome?

Tu se vraćamo na gorepomenuto crnilo, Izložbu nazivam Yes i follow my father’s trade i to je zapravo moj mali omaž razrešenju edipovog kompleksa, i tu hvala Maidi i Maji iz DKSG koje su mi pruzile tu caSs. U pitanju su crteži – tuš i pero, nasleđe od oca karikaturiste, ali biće tu još mnogo toga i naravno svirka kod bazenčića posle otvaranja, gde će pre mene nastupiti meni dragi i blistavi Krilat i Beo, jedna prava akusticna poslastica.

Čekamo vas 5. juna u Zaokretu, da zajedno sa Ilijom mrmljamo (o) letu.

Podelite sa prijateljima
Vesti

Vesti