Damir Damir – Umetnost posmatranja

“Kratko traženje zaklona
  pred pljusak…
  Život, čini se, nije drugo”.

Haiku pesnik Sogi

Haiku je kratka pesnička forma koja potiče iz srednjevekovnog Japana, sastoji se samo od tri stiha, sa jasno određenom strukturom od 17 slogova.

Haiku je neposredno izražavanje pesnikovog opažaja sveta i njegova najveća fascinacija je priroda i čovek u njoj, lepota haikua leži u spontanosti i iskrenosti izražavanja, haiku nam prenosi lucidnost doživljenog trenutka ovde i sada bez sećanja i projekcija budućih želja i snova, ne bavi se rimom, ni promišljanjem o stihu.

Haiku poezija dolazi nam iz Japana na Balkan zahvaljujući Milošu Crnjanskom i njegovim prevodima/prepevima „Pesama Starog Japana” koje je objavio 1928.

U uvodu svojih prepeva Crnjanski je napisao ,,Pesnici haikua su slikari, oni koji slikaju rečima” . Haiku pesnici za svoju poeziju kažu da je umetnost posmatranja.

Te iste 1928 godine jedan drugi veliki umetnik, fotograf Elliott Erwitt je napisao „Fotografija je umetnost posmatranja – pronaći nešto interesantno na običnom mestu. To ima vrlo malo veze sa stvarima koje vidimo, a vrlo mnogo s načinom na koji ih vidimo“
Ono sto te davne 1928 godine veliki pisac Miloš Crnjanski i veliki fotograf Elliott Erwitt nisu znali je da budućnost donosi spajanje ove dve umetnosti.
Tradicionalna japanska haiga spaja umetnost crtanja četkicom i kaligrafski ispisane haiku pesme. Savremena haiga donosi nam spoj digitalne grafike ili fotografije sa haiku poezijom.

O haiku pesništvu i umetnosti haige razgovarali smo sa Damirom Janjalijom haiku pesnikom nagrađivanim u svetu, čije su pesme uvrštene u više svetskih antologija i magazina, a iza sebe ima objavljene dve zbirke haiku pozije: „Otisci snova” i „Sloboda u izmaglici”.

Mnogi svetski poznati književnici bili su opčinjeni lepotom haikua, Borhes, Pol Elijar, Ezra Paund, Oktavio Pas, Česlav Miloš, Džek Keruak… kada i kako si ti ušao u taj divni svet haiku poezije?

Krivac je bio ovaj poslednji u nizu velikih. Antologija „Bit anđeli” tog proleća donela je u moj život Keruakov manifest zapadnjačkog haikua uz par primera iz njegovog i Ginzbergovog opusa. Kada sam već pomenuo ovaj manifest ajde da malo proširimo definicju klasičnog haikua koju si ti dala u uvodnom delu. Kasnijim izučavanjima doći ću do saznanja da je to u stvari bila neka vrsta manifesta gendai ili ti modernog haikua (nastalog u Japanu negde oko 1920., čije su glavne karakteristike pisanje u slobodnoj formi i odbacivanje sezonske reči), a što ovaj usled nedostatka informacija i uticaja Blajtovih dela (čiji pionirski rad sa nizom zabluda i danas izaziva dosta kontraverzi u tumačenju haikua) u tom trenutku nije mogao da zna. Inače Keruakov roman „Darma lutalice”, koji vam toplo preporučujem, sigurno je najuticajnije delo koje će doprineti bumu haikua na zapadu.

Koji su tvoji omiljeni haiku pesnici?

Macuo Bašo, rodonačelnik haikua (tadašnjeg hokua) koji će do tada šaljivu pesmicu uzdići u artističke visine koje je do današnjeg dana retko ko dosegao.
Taneda Santoka, lutajući zen monah, haiku pesnik i nepopravljivi boem, meni lično najdraži.
Kaneko Tohta, danas verovatno najveći živi haiku master na svetu.

Koliko muzika utiče na tvoje haiku stvaralaštvo i šta trenutno najviše slušaš, sviraš?

Stih neke pesme neretko mi zna biti okidač za poniranje u kontemplaciju. Opet radeći na kaligrafijama za izložbu haige, na gramofonu sam neprestano vrteo treći album Townes Van Zandt-a nazvan po samom autoru. Ta ploča me naprosto dovodila do nekog meditativnog stanja u kojem bi zglob i prsti bili mnogo opušteniji, a samim tim i veštiji.
Šta slušam? Pre neki dan do mene je došao „Primrose green” Ryley Walker-a koji zvuči poput izgubljene relikvije iz sedamdesetih godina prošlog veka. Sa ovim albumom proleće je i zvanično stiglo u moj dom.
A što se muziciranja tiče, pa mora da se sećaš čika Zmajevog evergrina (Gaša):
„Damir htede Hendrix Jimi biti,
al’ ga žice po prstima režu.
Damire, Damire, tužan Damire,
šta će s tobom biti?
🙂

2014 si se našao na euro top listi 100 najboljih haiku pesnika kako bi opisao scenu haiku poezije kod nas i šire?

Ambiciozna, ali ne i dovoljno potkovana znanjem i samokritičnošću. Naravno čast izuzecima.

Objavljivao si širom sveta, i u Japanu gde je haiku nastao, šta je to što haiku danas čini univerzalnim?

Pretpostavljam njegova kratkoća u dobu kada čovek sve manje ima vremena za sebe, a ima potrebu nešto da kaže. Ali opet ta kratkoća je opsena, jer sa 17 slogova u nečijoj glavi izazvati malu revoluciju potrebno je dosta i rada i talenta.

U galeriji “Bartselona” si nedavno imao nesvakidašnju izložbu haiga umetnosti pod nazivom “Korelacije” u opisu izložbe pisalo je “U tački gde se nebo Kotora poklapa sa nebom Portsmuta počinje i putovanje dva junaka ove priče. Njihovi naizgled različiti putevi, postaju jedan, krivudav i opasan, ali ispravan u postavci Korelacije. Haiku poezija Damira Damira i fotografije Grebo Greja su nedvosmisleno savremeni: Iz svake reči i linije izbijaju demoni i lepote 20. i 21. veka, a svakako u sebi sadrže i univerzalne vrednosti.”
Ispričaj nam kako je doslo do ove saradnje ? 

Saradnje nikad nije ni bilo 🙂 Grebo fotografiše, Damir piskara, po kazni svako svoj kamen gura. A onda u jednoj od onih zora za očajnike dogodio se mali satori koji će me dalje naterati da, naravno uz Grebov blagoslov, pokušam sve to spojiti u neku novu priču. U završnoj fazi zajedno smo poradili na što boljem vizuelnom izgledu haige, a u čemu nam je opet nesebično pomogla i gospođa Grej.

Da li pratiš Haiga umetnost u svetu, koliko se ona menja i razvija pod uticajem modernih tehnologija ?

Prodorom moderne tehnologije svakako je došlo do pomeranja granica i ulaska u jednu novu eksperimentalnu fazu za koju tek treba da vidimo da li vodi stagnaciji ili progresu. Lično se nadam se da će se u dogledno vreme iskristalizovati savršen balans tradicionalnog i modernog, a sve u korist lepog.

Pored toga sto si haiku pesnik ti si i mornar, kako svet danas izgleda viđen očima mornara? 🙂

Svet u oku mornara je duboko plav, no nikako monoton, ima tu raznih nijansi: azurno plava, nebo plava, tirkizno plava, indigo plava i tako sve do famoznog broja 50 🙂

U tvojim do sada objavljenim pesmama prisutni su često motivi putovanja, ali si inspirisaciju pronalazio i u delima drugih umetnika, od slikara Marka Šagala, preko Roling stonsa do haiku pesnika Katoa Šusona, šta te trenutno inspiriše i šta novo pripremaš?

Pa recimo da sam sa novom zbirkom pesama u šestom mesecu, nemam mučnine i poprilično sam vitalan s obziron na ovaj poodmakli stadijum trudnoće 🙂
Isto tako voleo bih se više pozabaviti tradicionalnom haigom, no to neće biti baš lak zadatak usled opskurnosti literature.
Možda neka organizacija haiku-haiga festivala, no to je tek ideja u povoju i morao bi imati jaku podršku.
U svakom slučaju želje su tu, nadam se da talenat i volja neće zatajiti.

Hvala ti puno na ovom razgovoru i želim ti dobre vetrove i lepe stihove 🙂

Hvala tebi na pozivu.
Kako se pri čitanju haiku izgovara repetativno dva puta, predlažem da razgovor završimo stihovima starog majstora Sođija sa kojim smo i započeli ovu malu šetnju dolinom haikua i haige:

Kratko traženje zaklona
pred pljusak…
Život, čini se, nije drugo.