Dobri dusi izašli su iz ormara u magičnoj kotorskoj noći

Festival autorske muzike POEZIKA, koji se u protekle četiri godine uspešno održava u Novom Sadu, 23. jula 2016. godine prvi put imao je svoju inkarnaciju u Crnoj Gori, u drevnom gradu Kotoru, gde je bio upriličen poseban festivalski dan pod primerenim nazivom – Muzičko putovanje. U ambijentalnom kamernom atrijumu Kulturnog centra „Nikola Đurković” publika je imala privilegiju da učestvuje u nesvakidašnjoj razmeni darova i doživi uistinu čarobnu stvaralačku noć.

Koncertno veče otvorio je Miloš Zubac, kantautor i književnik iz Novog Sada, po čijoj je zbirci pesama iz 2003. godine ovaj festival dobio svoje vredno i prepoznatljivo ime. Zubac je godinama vodio sastav Prkos Drumski, jedan je od neumornih zaštitnika pesničkih vrednosti u ovdašnjoj muzici, koji voli da kokreira i sarađuje sa srodnim autorima, takođe jedna od ključnih ličnosti u Novim Odmetnicima – muzičkom kolektivu koji je povezao neke od najzanimljivijih i najosobenijih kantautora i sastava na kulturnom i geografskom prostoru stare jugoslovenske države. Autor je Rezervne kulture, uzbudljive dokumentarne muzičke hronike koja govori o celoj jednoj stvaralačkoj generaciji u postjugoslovenskom i poratnom vremenu, koja je odlučila da se umreži i podigne nove kulturne i međuljudske mostove. Zubac je u Kotoru, u maniru starih ruskih bardova, izveo set dubokoemotivnih refleksivnih pesama, sa izuzetnim stihovima i svojim prodornim glasom u prvom planu, dok su njegove najave i naracija između pesama bili vrednost za sebe. Posebno dragoceno je to što Zubac u svojim nastupima posredno izvodi pred publiku i one velike autore koji su legitiman deo njegovog umetničkog, ali i genetskog rodoslova – Miroslava Antića, Slobodana Tišmu, Mešu Selimovića i naravno, oca Peru Zubca. „Ljevoruki šaman”, kako ga zovu njegovi muzički saborci, suvereno se predstavio kotorskoj publici i svojim snažnim ljudskim i poetskim prisustvom obogatio je sve koji su posvećeno slušali njegov nastup u atrijumu kulturnog centra.

Drugi koncert pripao je kantautorki Isidori Milivojević, Kotoranki zlatnog glasa i nezaboravne pojavnosti i topline, kojoj je ovo bio praktično prvi nastup u rodnom gradu. Na sceni su joj se pridružili pouzdani gitarista Aleksandar Milivojević i Nevena Stefanović, na momente u ulozi gotovo nezemaljskog pratećeg glasa. Njih troje dolaze iz tradicije i istorije Prkosa Drumskog, godinama su stvarali s Milošem Zubcem u zajedničkom sastavu, te je veći deo repertoara pripadao bogatom katalogu ove amblematične družine. Tako je publika mogla da čuje Bretonov san, Suton, Čudom za lek, Rusku bajku, Nikšićki bluz i druge pesme koje je Isidora autorski potpisivala i pevala na albumima Prkosa Drumskog. Poseban omaž napravila je Miladinu Šobiću, započevši svoj nastup medlijem Marija / Džemper za vinograd. Između pesama, Isidora je pravila lepe narativne pasaže i ceo njen nastup protekao je u maniru duševne plovidbe blagim, nepreglednim morem osećanja. Isidorin sugestivan glas već je godinama slušan van granica balkanskih zemalja, ima ljubitelje čak u Japanu, gde je svojevremeno Jadranka Stojaković već ostavila dubok trag. Poslednja pesma koju je Isidorin trio pripremio bila je naročito simbolična – naslovna numera s poslednjeg albuma Prkosa Drumskog Mi smo se već sreli. Čak je i Zubac iz publike spontano uzeo gitaru i pridružio se u izvođenju ove vanvremenske balade o večnom prepoznavanju duša, stalnim rastancima i novim sastancima. Kada se zna da je te noći u publici sedela i Sonja Segić (Šešlija), još jedan autentičan autorski glas Prkosa Drumskog, koja je između ostalih stvari komponovala i otpevala Godine neke daleke, susret starih prijatelja u Kotoru, na festivalu Poezika, imao je značaj simbolike prvog reda.

Treći nastup nadovezao se na prva dva skoro neprimetno – toliko su suštinom bili bliski autori koji su se te večeri susreli u Kotoru. Na Zubčevu snažnu poetsku vatru i Isidorinu prefinjenu osećajnost, dubrovački trio IZAE sasvim spontano se nadovezao svojim pesmama snohvaticama, koje su u toj noći zvučale kao magični govor viših sfera, kao kosmička poruka koja se daje samo privilegovanima – onima koji su zaneseni sedeli u atrijumu kulturnog centra. IZAE su godinama stvarali u dobrovoljnoj izolaciji, ne praktikujući koncerte, ne izlazeći pred publiku. Tek nedavno promenili su pristup i počeli da nastupaju, tražeći onu formulu koja bi ljudima adekvatno mogla da uživo prenese čaroliju njihovih studijskih izdanja. Imajući u vidu da nastupaju kao trio, a da njihovi albumi često imaju dvocifren broj učesnika i saradnika, odluka da se otkriju i ogole u adaptiranoj minimalističkoj formaciji, izrazito je hrabra. Impresivan koncert na Poezici bio je neusiljena i neplanirana objava i potvrda da su Adem Gušić, Jadranka Katić i Dejan Seferović pronašli format koji im najviše prija, a koji ne samo što može da odbrani i predstavi lucidnost i neuhvatljivost njihovih studijskih radova, nego čini više od srećno udešenog transfera – pruža publici energiju i informaciju koju mogu dobiti samo uživo, u neposrednom kontaktu s troje izuzetnih dubrovačkih performera. Tačnije, četvoro, budući da je sveprisutni a nenametljivi Žarko Dragojević za miks pultom i te kako doprineo bogatom zvučnom koloritu i atmosferičnosti koja je neprocenjivo važna za IZAE. Jadrankin višeznačan pogled prema publici kada je otpevala i pažljivo intonirala stih iz pesme Imam duha u ormaru – „a jednog izgubljenog prijatelja jutros sam opet pronašla”  – na najlepši način sumirao je nesvakidašnju prisnost nesvakidašnjeg susreta jednako nesvakidašnjih autora iz Novog Sada, Kotora i Dubrovnika. Rečima umetničkog direktora kotorske inkarnacije festivala Poezika, Tomislava Žegure, bila je to igra duhova u neuhvatljivim dimenzijama – „ulijetali su u naš fizički i eterični prostor, i nije bilo zapravo jasno kad prelazite iz jednog u drugi, a sve vrijeme igra je trajala”.

Poezika u Kotoru bila je istinska svetkovina duha, talenta i prijateljstva, ali i jedan skoro nadrealan sastanak dva stilski različita ali u biti srodna poetsko-muzička fenomena u regionu, dve nekonvencionalne družine koje u mnogo čemu nadilaze formalno značenje pojma muzičkog benda – Prkosa Drumskog i IZAE. Nije slučajno da je upravo u godini kada je Prkos Drumski prestao da egzistira kao koncertni sastav, IZAE konačno počeo da putuje i nastupa uživo. Neskrivena bliskost između svih aktera ove nezaboravne kotorske večeri, čuvenom šifrom Duška Trifunovića, govori nam da ovde„ima neka tajna veza”…

Fotografije: Aleksandar Ratković