Spektakl – Bluz bolje prošlosti i nesigurne budućnosti

Milan Korać i Miloš Zubac su, kao što će i sami u intervjuu na neki način potvrditi, srodne duše. Poznavali su se i pre nego što su se sreli, muziku za Spektakl su imali u svojim glavama i pre nego što su uzeli instrumente u ruke. Zato je Spektakl tako nepretenciozan, drag i opušten. To je bluz koji nije i ne treba da bude iz delte Misisipija, već se iz svakog odsviranog tona vidi da je nastao ovde, na ovim prostorima. I u svom genomu sadrži pamćenje na svu muziku koja se na ovim prostorima ikad svirala. Možda zato u meni budi uspomene na prošlo vreme koje, kao i svako prošlo vreme, izgleda lepše nego ovo u kojem sad živimo. I sigurnije nego neizvesna budućnost.

Ako mislite da je ovaj uvod prepatetičan, šta biste tek mislili da ste pročitali prvu verziju koja je završila u korpi za otpatke. Ali, ne brinite, intervju sa Milošem i Milanom je sve, samo ne patetičan. Uživaćete čitajući i shvatićete da pesnici i od šturih i neinspirativnih pitanja mogu da kreiraju zanimljive i duhovite odgovore. No, pređimo najzad na stvar:

• Kažite mi prvo par najbitnijih stvari o vašim matičnim bendovima?

Miloš: Zamenićemo malo uloge. Ja ću o Šinobusima. Znam ih kao svoje, mogu o njima da pričam, a Milan je skroman, prećutaće nešto bitno. Na primer, da je reč o jednom od naših najvrednijih autorskih i koncertnih bluz rok sastava. Najvrednijih u dvostrukom smislu – marljivosti i značaja. Na stotine nastupa imaju za sobom. Drže do uzajamnog prijateljstva, koliko i do muzike koja ih spaja. Službeno rade od 2003. godine, kada su imali prvu svirku u Apatinu. Prešli su Vojvodinu uzduž i popreko. Objavili četiri studijska albuma, a za peti postoji utvrđen spisak pesama na zidu Milanove garaže. U Sloveniji su stekli mnoge prijatelje i zadobili zamašnu naklonost tamošnjih ljubitelja bluza. Poslednjih godina, proširili su svoj žanrovski spektar, zreli su kao bend i mogu sada sve.

Milan: Ja ću onda o Prkosima. Nikada nisam uspeo da ih prebrojim, a ni u potpunosti sagledam. Poseban bend, oduvek su negovali akustiku i liriku. Na način na koji nije niko na našim prostorima. Nije čudo što ih je primetio čovek iz Liverpula i oduševljeno pisao o njima u poznatom britanskom časopisu Rock’n’Reel. Njihov put nije klasičan bendovski. Oni su znali da snimaju pored jednog mikrofona, uvek negujući atmosferu. Pravili su konceptualne albume, imali godine aktivne koncertne aktivnosti, ali i periode kada je bend funkcionisao na daljinu, na nivou projekta. Ostali su verni poeziji i širili emociju daleko. Iz tog jezgra su nastali Novi Odmetnici i festival Poezika.

• Kad i gde ste se upoznali, da li ste imali zajedničke projekte pre albuma Spektakl?

Miloš: Recimo da smo se prvi put sreli na promociji albuma prvenca Prkosa Drumskog, 2004. godine. Posle toga, prosto smo uvek znali jedan za drugoga. Čini se kao da smo i pre znali. Biografija i hronologija ponekad daju podatke koji se ne poklapaju sa unutrašnjim znanjem o pojedinim prijateljstvima.

Milan: Sećam se Miloševe priče o albumu Slika na Studentskom radiju Jesenjin, kada mu je domaćin bio tadašnji član Šinobusa Slobodan Mirić. Prošlo je mnogo godina pre nego što su nas zvanično upoznali zajednički prijatelji iz sveta muzike. Tada mi je rekao da sam član Novih Odmetnika, samo što to ne znam.

Miloš: Učlanio sam ga i pre nego što smo počeli da drugujemo. Video sam ga kako nam dolazi i kako je to njegov svet, koliko i moj. Kada su Novi Odmetnici nastupali u Petrovaradinu, u Galeriji Gradić, 2010. godine, Milan je bio tu. Gitara i glas. Došao je sa Žiksom i Đoletom iz Šinobusa. Sve se poklopilo. Bila je to jedna dragocena noć koja nam je svima pomalo promenila živote. Na primer, ceo festival Poezika začeo se iz čuda te odmetničke večeri.

Nešto godina kasnije, na jednom humanitarnom koncertu, Milan i ja smo seli na barske stolice i odsvirali zajedno desetak pesama, bez ikakve pripreme i dogovora. Tu se videlo da nam ne treba nikakvih uslova, a da možemo mnogo. Spektakl je došao posle toga, spontano.

• Kažite nam nešto više o Spektaklu, da li ste koautori pesama ili je svako od vas dvojice priložio svoje kompozicije…

Milan: Priložili smo i svoje pesme, ali smo i koautori pesama. Miloš je napravio muziku na dve pesme iz moje zbirke Do modrih dubina, tako je krenulo. Posle se sve ispreplelo, pomešalo. Simbol na cd-u ukazuje na jedinstvo, pa tako na omotu nismo ni pisali ko je autor čega. Nije ni bitno. Važne su pesme.

Miloš: Taj amblem nalazi se na mojoj gitari. Izvorno, simboliše zajedništvo Oglala Lakota plemena iz porodice Sijuksa. Dabome, može da upućuje na svako jedinstvo, pa tako i ovo naše stvaralačko. Pojedine stihove zaista smo slagali zajedno, a neke cele Milanove tekstove mogao sam i ja da napišem ‒ toliko sam ih osećao kao svoje.

• Da li ima obrada, ko su muzičari koji vas prate, gde je snimano, ko je snimao i producirao?

Milan: Na albumu ima dvanaest pesama, od kojih su dve obrade. Bledo Milana Mladenovića i Ljubavi Nikole Neškovića. U snimanju su učestvovali članovi Šinobusa. Nenad Patković je svirao klavijature i akustične gitare, koje su u njegovim rukama doživljavale transformacije kontinentalnih razmera. Đorđe Bubnjević ovog puta nije svirao bubnjeve, već udaraljke. Predrag Dmitrović je svirao bas gitaru, a Stefan Stefanović Gile usnu harmoniku. Album je snimljen u studiju SHINE u Novom Sadu, Miloš i ja smo snimali jedan drugog. Produkciju potpisujemo Radovan Škorić i ja.

Miloš: Usput smo beležili stvari kamerom. Otuda dokumentarni film o Spektaklu. Napravio ga je Dejan Dobrijević Bluzer, stari saradnik Šinobusa. U tom filmu vidi se kako su momci zapravo snimali svoje deonice. Stihom iz pesme Ljubavi, „pomalo van svake pameti”.

Milan: Pre snimanja smo se dogovorili da ne pozajmljujemo, niti iznajmljujemo bolju  opremu za snimanje i instrumente, već da sve snimimo sa onim što se nalazi u studiju SHINE. Šta je tu je, pa se snalazi. I ispade dobro!

• Da li su pesme nastale specijalno za album?

Miloš: Ima i takvih, ali jednako je blizu istini da je album nastao specijalno zbog pesama. Milan i ja smo imali stihova i kompozicija koje nisu pronašle mesto na albumima Šinobusa i Prkosa Drumskog. Nije da nisu bile dobre, bile su samo bitno drugačije. Svetovi za sebe. Pojedine stvari čak su bile starije od samih naših bendova. Ušće pripada vremenu kada je Milan imao sastav Apsolutna vlaga. Jedan stih u pesmi Petar i Vendi upućuje na 1996. godinu i vreme studentskih protesta, a sama pesma nastala je nešto kasnije. Recimo da smo se Spektaklom odužili tim pesmama za strpljenje. Odužili smo se i sami sebi kao autorima. I sastavili smo te različite svetove u jedan mali univerzum.

Milan: Kada smo počeli rad na albumu, Miloš mi je doneo tekst Znamenje budnosti. Posle čitanja teksta, pomislio sam da treba da uzmem gitaru u ruke. Pravljenje muzike trajalo je onoliko koliko je trebalo da ispevam tekst. Kako sam je odsvirao prvi put, tako je snimljena. Instrumental U međuvremenu takođe je nastao u vreme rada na albumu. Pomenuo sam da je Miloš napisao muziku za dve pesme, Spektakl i Po obimu kruga, na moje tekstove. Osim ovih pesama, sve ostale su već postojale i čekale da uskoče u voz.

• Obojica se bavite poezijom, imate objavljene knjige. Interesuje me šta mislite da li poezija danas lakše dolazi do publike u pisanoj ili u pevanoj formi. Ili mislite da su to dve različite publike?

Miloš: Serž, ti pamtiš da se u samoupravnim godinama poezija masovno recitovala na stadionima, na ulicama, a naročito po birtijama. Imala je lep period čitalačke i slušalačke ekspanzije. Ljudi su zaista slušali. Zaljubljivali su se uz poeziju, to je bio generacijski lirski kardiogram. Ta i ta pesma bila bi nečija emotivna lična karta. Danas će malo ko zastati da posluša izgovorenu pesmu, a kamoli poemu – diktat brze informacije sasvim je suzio ljudsku pažnju i prijemčivost.

Vredna poezija mogla je da se podmetne narodu i putem muzike – Duško Trifunović bio je nenadmašan u tome. Tada je bilo mnogo ljudi koji čitaju poeziju, znatno manje onih koji je pišu i najmanje onih koji se poezijom bave u okviru akademskog poziva. Ovi iz nekadašnje najbrojnije kategorije sada su najređi…

Nije jednostavno dati dobar odgovor na tvoje dobro pitanje. Publika se danas ne može izmeriti. Naizgled, kao da je nema.

Rekao bih da poezija jednako diše, ali mora da adaptira pluća na nove klimatske uslove. Postupno i tiho prilagođava se duhu vremena. Tako je pronašla prostor, recimo, na društvenim mrežama. Tu je verovatno i publika. Ne možeš je više sagledati na jednom mestu, ali nalazi se u virtuelnom svetu. U virtuelnim bistroima. I to je dobro.

Milan: U velikoj meri publike jesu različite. Mnogo je manje onih koji čitaju poeziju. U pevanoj formi dolazi i do onih koji knjigu pesama ne bi uzeli u ruke. Uz pomoć interneta poezija u pevanoj formi može lako doći do miliona slušalaca. To je dobro. Muzika i poezija se prirodno prožimaju. Samo ih treba negovati.

• Da li je ovo ad hok projekat ili planirate da ga šire predstavite putem koncerata, TV nastupa i slično?

Milan: U Kriva Marta Blues Pub-u, u Novom Sadu, 6. februara održana je koncertna promocija albuma. Nije bilo zajedničkih proba, ali je na bini sve funkcionisalo. Za svakog od nas to je bilo drugačije muzičko iskustvo. Mislim da je i publika doživela slično. Iako ovo jeste vrsta ad hok projekta, koncerata će sigurno biti. Recimo, upravo smo saznali da ćemo predstavljati Srbiju na internacionalnom festivalu u mestu Assisi, u Italiji, u julu ove godine.

• Koji su vam dalji planovi sa vašim matičnim bendovima, na književnom i bilo kom drugom planu?

Miloš: Prkos Drumski objaviće ove godine studijski album. Namirilo se petnaest godina od prvog koncerta. Milan je učestvovao u snimanju, dve pesme skrojili smo na njegovu muziku. Pridružio nam se i u radu na jednoj zlatnoj posveti nekadašnjem Novom Sadu. Pesmu ćemo pridodati albumu kao video-formu. To može da se nazove planom. Ima toga još, ali navikao sam da ne govorim o namerama u budućnosti, bližoj ili daljoj. Milan i ja smo ionako svikli na jednu staru devizu: sve ide po planu, samo se plan menja.

Milan:  Šinobusi imaju konstantnu koncertnu aktivnost. U februaru i martu idemo na mini turneju Bački biathlon, a u aprilu sviramo nekoliko koncerata u Sloveniji. Napravili smo okvir za peti studijski album. Kosturi pesama su gotovi, sada predstoji najlepši, kreativni period uobličavanja. Album ćemo snimati na proleće 2016. godine. Do tada, planiramo da objavimo dva nova singla, a jedna pesma biće obrada poznatog slovenačkog kantautora.

Miloš: Eto. Niste se odlučili za novu pesmu Darka Kraljića.

Milan: Devojka mala obrada se naslušala!