Jovanović – Gradovi heroji i naknadna pamet

Jovanović  – Gradovi heroji i naknadna pamet
Beogradski kantautor Jovanović  objavio je spot za svoj novi singl “Anti”.
Ova pesma, kao drugi singl, najavljuje novi album “Gradovi heroji i naknadna pamet” koji će biti objavljen tokom 2016.godine.
Pesma je snimljena u studiju Destilerija, snimatelj i producent je Petar Rudić a kao gosti u snimanju su učestvovali Dragan Knežević (Artan Lili, Ex Obojeni Program) i Petar Živić (Threesome, Moussaka) .
Video se bavi večitom dilemom – otići ili ostati u zemlji, a glavni akteri spota su dugogodišnji prijatelji. Milan Jovanović je bio zadužen za scenario a autor spota je Sofija Budimir (KUD Sestre).
 Tim povodom smo i razgovarali sa Jovanovićem :

11219441_868593669891021_471930270816586740_n

  • Prvi put sam pesmu Anti čula na tvom nastupu u Novom Sadu na festivalu Poezika, kako sam sklona  bluzu zaljubila sam se u nju, kako je nastala ova pesma?

Za pesmu Anti slobodno mogu da kažem da ima više života. Napisao sam je baš davno, negde 2002. ili 2003. godine za tadašnji bend Trinaest.  Morao sam da napišem kroz ličnu prizmu nešto o besmislu društva u kojem živimo, o gubitku nade i uzaludnosti svakog pokušaja pojedinca da ličnim činjenjem nešto promeni. Da promislim o rešenju, ličnom izlazu, čak bekstvu. I danas, svakodnevno, ne znam kako da se sa time nosim. Verujem, na žalost, da nisam jedini.
To je bila brza i sirova pesma, puna gužve i teskobe, buke i previranja. Praktično pank. Mada sam voleo i tako da je pevam. Za nekoga ko je bio u dvadesetim, to je tada imalo smisla.  Kao što to sa demo bendovima biva, nismo uspeli da je snimimo, a u međuvremenu smo prestali sa radom.
Neku godinu kasnije, preturajući po starim papirima našao sam Anti iznova. Vratio sam se tom tekstu i ponovo ga osetio. Nisam pre svirao bluz ni slajd na gitari. Negde sam čuo ili pročitao da bluz nastaje kad dobar čovek plače pa mi deluje da su bluz i Anti nekako našli mene.
Drago mi je da ti se pesma svidela. Dok sam je svirao na Poezici, stekao sam utisak da sam publiku nekako iznenadio, jer se zvuk i stil razlikovao od pesama sa prvog albuma. Uglavnom, nju baš volim da izvodim.

  • U pesmi Anti lepo stavljaš do znanja da ne voliš da te ljudi pitaju šta voliš i želiš ali pošto sam i ja pomalo Anti moram da pitam, koji je tvoj omiljeni blues album?

Mislim da nemam omiljenog bluzera ni omiljeni album. Što više otkrivam bluz umetnike, to stvari postaju lepše, raznovrsnije i interesantnije. Divim se starim majstorima. Glas, način na koji tretiraju instrumente. Usna harmonika. Neverovatno. Volim Robert Johnson-a, Howlin Wolf-a npr. Taj period je bio prapočetak popularne muzike koju sada znamo, ali je uticao na nemerljiv način na sve što imamo danas. Moji heroji, Hendrix, Pink Floyd, Townes van Zandt, Bob Dylan, Tom Waits, su se svi direktno naslanjali na blues nasleđe u većoj ili manjoj meri. Spisak je prilično dug. John Lee Hooker je uvek bio interesantan. Jednom mi je ST iz grupe Goribor otkrio RL Burnside-a sa Fat Possum etikete. Odlična muzika. Od  relativno novijih imena volim Seasick Steve-a koji ima neverovatnu priču, volim Scott H. Biram-a. Volim te solo „luzere“. The Black Keys sa svojim prvim albumima su na moderan način čitali bluz. Spisak je prilično dug. Mene bluz asocira na iskrenost.

  • U spotu se pojavljuje puno tvojih prijatelja, kako je izgledalo snimanje i koliko dugo ste snimali, ti si idejni tvorac spota ?

Prilično dugo sam imao ideju da stavim što više dragih ljudi ispred kamere, da njihova lica pričaju priču. Bez agende i instrukcija, šminke, kostima i scenografije, samo da pogledaju u kameru. I da budem među njima. Verujem da lica govore mnogo.
Pozvao sam Sofiju, ispričao joj svoju ideju i ona je prihvatila da radi spot.
Sve oko spota sam organizovao sam, i to je trajalo. Bio je izazov komunicirati sa svim ljudima i uskladiti vreme, mesto i obaveze. S obzirom da se radi o prijateljima, njihovo poverenje i razumevanje je bilo presudno. Mislim da su mi to vratili na najbolji mogući način. Beskrajno sam im zahvalan na tome.
Snimili smo sve u toku jednog dana početkom januara, tokom dnevnog svetla. Lepo smo se organizovali i sve je išlo glatko.
Posebnu zahvalnost dugujem Dušanu Filimonoviću (Went) koji nam je pomogao oko mesta snimanja kada smo ostali bez opcija u jednom trenutku.

  • Video se bavi večitom dilemom – otići ili ostati u zemlji, kako u ovom trenutku gledaš na to pitanje, koji su tvoji razlozi da ostaneš prevladali?

Pristojni ljudi u ovom i ovakvom društvu imaju sve manje mesta. Ono sidro satkano od veza, kulture, porodice, nasleđa koje čini svakog pojedinca već odavno ne funkcioniše. Ako više ne postoje najobičnija pravila, ako ne postoje neke opšte vrednosne norme, ako edukacija više ne znači baš ništa, ako je poništena elementarna logika, pojedinac može samo da levitira u tom svakodnevnom haosu i nada se da će imati sreće da izgura dan.
Oni koji su ostali, nalaze svoje dan-po-dan strategije. Neki se zaokupe poslom, neki se čvrsto drže za par preostalih prijatelja, neko za porodicu, neko je debelo ispod knjiga, u muzici i filmovima. I tako prolaze dani.
Na žalost, ima i onih koji sebi ne mogu da priušte nikakvu zabavu sem da sede ispred TV-a. Takvi su najgori i za sebe i za sve oko sebe. Verujem da bi bio civilizacijski čin kada bi ljudi jednog jutra uzeli svoje televizore i bacili ih kroz prozor.

Ja ne znam da li sam odlučio da ostanem. Ne znam da li bih imao takvu odluku i za 20 – 30 godina. Imam porodicu i prijatelje. Njih volim i poštujem. Nalazim svoje „terapije“ u sviranju i pisanju. Pravim s vremena na vreme male makete uglavnom putničkih aviona. Trudim se da imam kontrolu nad svojim vremenom.

  • Dopada mi se naslov albuma „Gradovi, heroji i naknadna pamet“  imaš negde precizan plan i datum objavljivanja ili ćeš pustiti da se album  spontano uobliči?

Ne, nemam. Sa jedne strane, mislim da je sasvim fer da kažem da inicijalni dogovor o saradnji između mene i producenta Petra Rudića podrazumeva rad bez pritisaka, rokova i bespotrebnih agendi. Vreme i ono što vreme donosi polako nagriza sve oko nas na dnevnom nivo, te smatram da oko umetnosti i kreacije ne bi smelo da bude vremenskih ograničenja. Sa druge strane, neke pesme traže malo kompleksniji pristup, zahtevaju bend i uvežbavanje benda a to zahteva posvećenost i strpljenje. Album je zaokružen kao celina, sada polako vežbamo, snimamo i uživamo u procesu. Više od pola albuma je praktično snimljeno, što bi možda za današnje uslove bilo dovoljno za album i po broju pesama i po trajanju, ali ja lično volim duže albume sa više pesama. Ali dobro, hajde da ne pričam mnogo o tome unapred, bolje da album, kad bude gotov, komunicira sam za sebe.

  •  I za kraj otkrij nam tajnu kako je nastao naslov novog albuma?

Tu nema neke mistifikacije, umesto da ga nazovem Jovanović II, prosto sam opisao ukratko o čemu pevam. Pesme na albumu govore o gradovima, o herojima i o naknadnoj pameti. Nadam se da ćete čuti.

Hvala ti puno na ovom razgovoru 🙂

Podelite sa prijateljima

Nataša Pajović