EYOT – Novi muzički horizont

EYOT – Novi muzički horizont

Priča o bendu Eyot je inspirativna priča o tome kako vrhunski talenti, istrajnim poverenjem u svoj rad pronalaze put do publike širom sveta. Prvi susret sa muzikom Eyot-a sam imala 2010-te , malo nakon formiranja benda, i bila sam jako iznenađena, takav vrhunski fusion psihodelično-ambijentalni etno rock pank jazz nisam nikad do tada čula. Ovi izuzetni muzičari se ne poigravaju sa žanrovima, oni su stvorili novi žanr!

Bend je oformljen 2008. i čine ga pijanista i kompozitor Dejan Ilijić, basista Marko Stojiljković, gitarista Slađan Milenović i bubnjar Miloš Vojvodić koji od tada neumorno rade. Rezultati tog rada su fascinantni. Nastupi širom sveta London, Pariz, Berlin, Minhen, Dubai, Šangaj, Hong Kong su samo neki od gradova … nastupali su u preko 20 država na najprestižnijim svetskim festivalima. Kako je bendu prevashodna ideja vodilja ljubav prema muzici i potreba da tu ljubav prenesu publici, sa podjednakom predanošću i ljubavlju oni nastupaju i u Nišu, Aleksincu, Vršcu, Čačku, Novom Sadu, Beogradu…

Iza sebe imaju tri studijska albuma, Prvi album Horizon (2010.) izdat je pod američkom etiketom Ninety And Nine Records ali još 3 izdavačke kuće su ga izdale (Srbija, Hrvatska, USA). Drugi album Drifters (2013.) eksluzivno je izdao Neuklang i snimljen je u Bauer studiju u Ludwigsburgu kod Stuttgarta, jednom od najstarijih i najrenomiranijih tonskih studija u Nemačkoj. Treći album Similarity (2014.) snimio je i producirao Jim Barr ljubiteljima muzike poznat kao muzičar bendova Get the Blessing i Portishead, album je snimljen u Bristolu a pojavio se pod etiketom Ninety and Nine Records, USA.

Eyot ( foto: Filip Tancic)
Eyot ( foto: Filip Tančić )

Sa Dejanom Ilijićem frontmenom benda, pijanistom i kompozitorom razgovarali smo o njegovom muzičkom putu i vrtoglavom uspehu benda…

  • U svet muzike ušao si kao jako mali sa 4 godine , da li se sećaš šta si prvo zavoleo u muzici ?

Ne znam tačno u kom trenutku sam se bespovratno vezao za muziku, ali taj osećaj kada pevaš ili sviraš, neka vrsta transa, drži me i danas, i mislim da je ljubav prema muzici sve jača. Posebno kod živih nastupa, neopisiv osećaj.

  • Tokom školovanja pohađao si džez odsek u muzičkoj školi Stanković, u klasi Milana Komnenića, sledi Muzička akademija, koliko ti je to formalno obrazovanje značilo da nađeš svoj sadašnji muzički put ?

Ne bih mogao da kažem da je obrazovanje uticalo na pronalaženje muzičkog puta, ali mi je sigurno značilo da dođem do znanja kojim sam uspeo da se izrazim na način na koji sam želeo. Verujem da škola i tehnika sviranja, na primer, imaju upravo tu ulogu, znanje prati talenat i olakšava ekspresiju. Ali ne mislim da je školovanje neophodno za dobro stvaralaštvo, veliki broj školovanih muzičara, što džez, što klasičnih, i to iz najboljih škola, se nije snašao u ovom svetu, jer dobro sviranje je samo ljuštura ako to nije iz srca. Viđamo to često, robove “solo – aplauz” muzike. Dakle, bitno je znanje, a kako si do njega došao, kroz školu ili sam, na kraju je svejedno, važno je da bude sluga tvog talenta. Mislim da akademija ima veću težinu u normama društva u kojem živimo, nego u tom stvaralačkom svetu.

  • Kao kompozitor radio si muziku za film i pozorište, koliko se to razlikuje od rada sa bendom?

Razlika je u tome što je tu priča i atmosfera filma ili predstave zvezda vodilja muzici, pa je samim tim muzika usmerena i programskog karaktera. U tim situacijama je moguće upotrebiti bilo koji žanr da bi se došlo do rezultata, odnosno pravog sklopa sa slikom. Verujem da je dobra muzika barem 30% svakog uspešnog filma, ako ne i više. Nema neke velike razlike u procesu rada, jer i sa bendom mi tražimo najbolji zvuk da bismo izrazili emocije koje nosimo. Postoji neki x faktor, x momenat koji se desi, i nije mi lako da opišem proces stvaranja, ali je isti u oba slučaja, kada u nekom trenutku znaš da je to to. Iskoristiću ovu priliku da kažem da ćemo 29.8. svirati na filmskom festivalu SOS u Bačkom Petrovcu, pratimo češki film „Happy End” iz 1967, koji traje 70ak minuta, i po žanru je crna komedija, sviraćemo posebno spremljen materijal ad hoc, ne mogu da kažem komponovan ali tu je negde. To će biti nešto sasvim drugačije od našeg opusa. U stvari, ono što je tu najinteresantnije je da će to biti neka sredina između rada sa bendom i muzike za film. Možda bi pravi izraz bio – Koncert za film 🙂 . U svakom slučaju, verujem da je filmska muzika nešto čime ću se baviti kad postanem umoran od turneja 🙂 .

Eyot (foto: Stanislav Milojković)
Eyot (foto: Stanislav Milojković)
  • Prvi album snimali ste u Skoplju, drugi u Štuttgartu, treći u Bristolu , da li već imate neki dogovor gde ćete snimati četvrti?

Imamo ideju, odnosno nekoliko. Niš, London, Bristol, Njujork, Čikago…možda i u svim ovim gradovima…znaćemo do kraja godine. Spremamo materijal, dobro nam ide i to je u ovom trenutku najbitnije. Kod snimanja albuma nije bitan samo kvalitet studija već da nam i grad i zemlja pruže atmosferu koja se uvek prenese na zvuk. Na svaki album gledamo kao na životno delo, i svim detaljima prilazimo maksimalno posvećeno u okviru naših mogućnosti, što materijalnih, što životnih, duhovnih, itd.

  • Zajedno sa Daliborom Popovićem-Popom, niškim pesnikom, i aktivnim saradnikom Eyota, pokrenuo si festival „Stone upon Stone“ reci nam malo više o samoj ideji festivala i kakvi su vam dalji planovi vezani za festival?

Krenuli smo ove godine, osetili svu težinu organizacije kulturne manifestacije u Srbiji, i mislim da, osim malo slabijeg odziva publike, nije bilo loše za prvi put. Polako pravimo plan za sledeće izdanje, učesnici su manje- više poznati i već na jesen javnost može da očekuje prva obaveštenja. Ideja i koncept će se razvijati sa samim festivalom. Cilj je da se promoviše nekomercijalna muzika, alternativna umetnost. I dalje verujem da publika za tako nešto u Srbiji postoji, i potrudićemo se da, uz bolju organizaciju i ispravljanje grešaka koje smo imali kod prvog izdanja, dopremo do nje. U svakom slučaju, nema odustajanja, Niš će imati još jedan festival vredan pažnje.

  • S obzirom da ste nastupali širom planete i sad već imate ogromno iskustvo sa nastupima sa najrazličitijom publikom širom sveta, da li prepoznaješ neku sličnosti kod publike recimo u Hong Kongu, Londonu i Nišu ?

Slična je reakcija na našu muziku 🙂 Manje- više publika je svuda ista, ali često izdvajam Rusiju, gde mislim da ljudi za nijansu više cene umetnost. U stvari, cene i nije prava reč, oni prosto žive vašu muziku kroz nastup. Valjda je to tako zbog viševekovnog odnosa prema kulturi, koji još uvek održavaju bez obzira na sve ekonomske i druge teškoće kroz koje su prošli u prošlom veku.

  • Puštao vas je Nik Laskomb (Nick Luscombe) na BBC radiju, legendarni Džon Šejfer (John Schaefer) na WNYC, nemački radio Le Journal Du Jazz, pojavlili ste se u verovatno najslušanijoj džez emisiji u Francuskoj – Open Jazz kod Alexa Dutilha … dobili ste najbolje kritike od najrelevatnijih jazz kritičara i magazina u svetu , pobedili ste na takmičenju Middem off u Kanu , svet vas oduševljeno prihvata, kako je to sve uticalo na vaše stvaralaštvo i na vas same ?

To je sve normalno za jedan uspešan bend koji dolazi iz Londona ili Pariza, ali s obzirom na to da smo sve to ostvarili iz Niša, Srbije, čini nas izuzetno ponosnim. Mislim da tek sada počinju prave stvari i da ćemo sledećim albumom izaći bez ikakvih ograničenja na to veliko, prilično zatvoreno tržište i doći do još šire publike za koju smo sigurni da postoji. Stvaralaštvo je ostalo isto, uspeli smo da izgradimo zvuk, jer prvenstveno to radimo zbog nas pa onda prenosimo dalje. Ostali smo skromni ali su nam ambicije velike i neskromne 🙂 Verujem da naše vreme tek dolazi.

  • Gde pronalaziš inspiraciju za tvoju muziku , šta budi tvoju kreativnost?

Život. Događaji, putovanja, razmišljanja..

  • Bend funkcioniše od prvog dana u nepromenjenom sastavu, da li vežbate svakog dana i kako izgleda taj zajednički stvaralački proces?

Ne vežbamo više svakog dana, ali vežbamo prilično često, koliko god nam životne okolnosti dozvoljavaju. Puno radimo pred nastup ili turneju, najviše kad se sprema novi materijal. U svakom slučaju, da iskoristim fudbalski žargon, mi smo uigran tim koji može da igra žmureći 🙂 Uglavnom ja donosim teme pa to zajedno razrađujemo. Bend ima veliki udeo u stvaranju, ne samo aranžmana, što će pogotovo doći do izražaja na novom albumu jer će dobar deo biti stvoren na probama kroz improvizaciju. Mi tačno znamo kako ko razmišlja i na koji način može doprineti konačnom zvuku. Uvek guramo jedan drugog napred, i novi materijal zvuči sveže kao da smo na početku, a ne evo već sedam godina zajedno 🙂

  • Gde će sve publika moći da vas čuje u narednom periodu, verovatno su u pitanju najrazličitije destinacije?

U Srbiji, do kraja godine, osim na već pomenutom festivalu u Bačkom Petrovcu, publika će moći da nas čuje u Beogradu, u Domu Omladine, i Nišu. Očekuju nas prvi nastupi u karijeri u Poljskoj, Turskoj i Hrvatskoj, sviraćemo ponovo u Italiji, Grčkoj, Bugarskoj i Rumuniji, možda Makedoniji, Sloveniji i Irskoj. Polako se gradi lista nastupa za sledeću godinu i u ovom trenutku deluje vrlo obećavajuće, sa izgledima najuspešnije godine do sada. Detaljne informacije ljudi mogu da saznaju na našem sajtu ili FB stranici.

  • I za kraj reci nam šta ti najviše ovih toplih letnjih dana slušaš i šta nama preporučuješ?

Vrlo slabo slušam muziku, koncentrisano, u poslednje vreme. Uglavnom je to preko Youtubea pa onda šetam nasumično. Juče je to bio Bill Evans, prekjuče Betoven, videću šta će danas da izbije u prvi plan, a preporučujem da se u svakom slučaju sluša dobra muzika 🙂

Hvala ti puno na ovom razgovoru i želim tebi i bendu puno sreće u svemu što planirate i radite 🙂

Hvala tebi.

Podelite sa prijateljima
Nataša Pajović

Nataša Pajović